Јеремија Живановић

Јеремија Живановић је био српски књижевник. Рођен је у Вражогрнцу код Зајечара 17. септембра 1874. године, а умро у Београду 27. октобра 1940. године.

Јеремија Живановић
Биографија
Датум рођења17. септембра 1874.
Датум смрти27. октобра 1940.

БиографијаУреди

У родном селу је похађао основну школу, а у Зајечару је завршио гимназију, факултетске студије у Београду (један део у Бечу и Лајпцигу). Завршио је студије југословенске књижевности и словенске филологије. Радио је као средњошколски професор (суплент) у Зајечару и Нишу (професор матерњег језика и књижевности у гимназији Краљ Милан I ), наставио педагошки рад у Београду, где је затим после Првог светског рата, постао редовни професор и ректор Више педагошке школе у Београду (од 1927).

Професорски испит је положио 1904. године у Београду, изабравши српски и старословенски језик, књижевност и историју као примарну струку, а немачки као секундарну.[1] Предавао је у зајечарској гимназији Доситеја Обрадовића (1902-1903), па у Другој београдској гимназији (1907-1913).[2] Годинама је члан Главног просветног савета Краљевине Србије и сарадник "Просветног гласника". Активни је члан књижевног одсека Српске књижевне задруге у Београду (1910). Био је народни посланик (1912—1914), начелник Министарства просвете (1918—1919), председник Главне управе уједињеног професорског друштва и уредник часописа Наставник (1912), а своје службовање завршио на високој дужности бана Моравске бановине са седиштем у Нишу (1931. до 1935). Године 1937. Јеремија је био сенатор Краљевине Југославије,[3] а 1938. гувернер краљев.

СтваралаштвоУреди

Покретач и главни сарадник часописа Градина (1900—1901), покретач идеје о изградњи зграде Народног позоришта у Нишу. Бавио се књижевном критиком, књижевном историографијом, писањем прозе и превођењем. Објавио књижевни оглед Рат и књижевност (писан у ратним условима у Солуну, објављен 1917. у Великој Србији), такође, огледе о нашим истакнутим писцима Лази К. Лазаревићу, Ђури Јакшићу, Јанку Веселиновићу, Лази Костићу, Богобоју Атанацковићу, Илији Вукићевићу и другима. Био је оснивач, власник и уредник књижевног омладинског листа Венац, који је почео да излази у Београду 1910. године, и са прекидима у време Првог светског рата излазио до 1935. Своју прозу објављивао је и под псеудонимом С. Недић.

ДелаУреди

  1. Последње године живота Петра II Његоша, Београд, Чупићева задужбина, 1910.
  2. Основи синтаксе српско-хрватског језика, Београд, Књижар издавач Геца Кон, 1920.

ПреводиУреди

Преводио је са француског, немачког, енглеског, норвешког и бугарског. Преводио је Марка Твена, Алфреда тенисона, А. Цвајга, Анатола Франса, ламартина, Виктора Игоа...

Алфонс Доде Тарасконска лука: последњи доживљаји славног Тартарена, Београд, Напредак, 1924.

ИзвориУреди

  1. Сава Пенчић Јеремија Живановић (1874-1994), часопис Градина, Ниш, ХХХ/1-2 (1995) стр 43-49
  2. Предраг Протић Јеремија Живановић као књижевни критичар и први уредник Градине, часопис Градина, Ниш, XV/10 (1980), стр 17-22.
  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1. фебруар 1904.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1. јун 1908.
  3. ^ "Београдске општинске новине", Београд 9/1937.