Јеротеј Гавриловић

Епископ Јеротеј Гавриловић (2. септембар 1873, Тетово — 20. октобар 1946, манастир Раваница) — епископ пећки Српске православне цркве.

Биографија уреди

Као монах завршио је Призренску богословију, а потом је боравио више година у манастиру Милешева [1].

После дипломирања на Богословском факултету Атинског универзитета, био је професор Богословије и гимназије, где је служио до избора за Епископа пећког.

Године 1926. хиротонисан је за епископа. Живео у града Пећи. Манастир Пећка патријаршија је поново постало седиште Пећке патријаршије[2].

Године 1931. је пензионисан, а епархија му је укинута. Живео је у патријаршијском двору у Сремским Карловцима.

Други светски рат га затиче у Словенији. Након малтретирања и мучења од стране усташа у НДХ, вратио се у Београд. Неко време је живео у Београдској патријаршији, а потом се настанио у манастиру Раваници код Ћуприје.

Преминуо је 20. октобра 1946. године у манастиру Раваница и сахрањен је у припрати манастирске цркве.

Када је још за време комунизма поправљан под у манастиру, отворен његов гроб, тада су, према сећањима очевидаца, његови остаци пронађени нетрулежни, али поново сахрањени [3][4].

Извори уреди

  1. ^ Селинић, Слободан (2018), Београд у социјализму, Андрићев институт, стр. 441—460, Приступљено 2021-11-08 
  2. ^ ΜΗΤΡΟΠΟΥΛΟΣ, ΑΛΕΞΙΟΣ. RADNI ODNOSI U POLITICKIM SISTEMIMA EVROPSKIH SOCIJALISTICKIH ZEMALJA SA POSEBNIM OSVRTOM PA JUGOSLOVENSKI SOCIJALISTICKI SAMOUPRAVNI SISTEM (Теза). National Documentation Centre (EKT). 
  3. ^ Bojanic, Petar (2006). „Tajna, tajna služba, služba državne bezbednosti - "Državni razlog" i ustanove suverenosti”. Filozofija i drustvo (30): 149—162. ISSN 0353-5738. doi:10.2298/fid0630149b. 
  4. ^ Lazovic, Ivica (2021-08-16). „AKTUELNI ORGANIZACIONI IZAZOVI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE”. Nacionalni interes. 40 (2/2021): 221—242. ISSN 1820-4996. doi:10.22182/ni.4022021.10.