Јефрем Сирин
Јефрем Сирин (сир. ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ, Mor Afrêm Sûryāyâ; око 306 – 373) је био сиријски ђакон и хришћански теолог из 4. века. Писао је углавном химне, песме и библијске коментаре. Сматра се најзначајнијим црквеним оцем сиријске традиције.[1] хришћани широм света, а посебно у Сирији, га поштују као свеца.
ЖивотУреди
Јефрем Сирин је рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост је провео доста бурно, али је у једном тренутку променио начин живота и постао ревносни хришћанин. Био је ученик Јакова Нисибијског, а савременик и пријатељ Василија Великог.
Као што извор, који непрестано излива из себе чисте водене струје и обилне потоке, никада не забрањује ономе који жели да се у обиљу наслађива бадава чистом водом, тако и божанска благодат отворена је свима да би се сваки наслађивао колико хоће.
Јефрем је непрестано писао књиге, усмено поучавао монахе и народ у Едеси, или се предавао молитви и размишљању. Кад су га хтели поставити за епископа, он се направио луд, јурећи кроз град Едесу и вукући за собом своју хаљину, након чега су га оставили на миру.[2] Умро је у дубокој старости 378. године.
Православна црква слави га 28. јануара по јулијанском, а 10. фебруара по грегоријанском календару.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Parry 1999, стр. 180.
- ^ Део текста је преузет из охридског пролога Николаја Велимировића.
ЛитератураУреди
- Parry, Ken; David Melling (editors) (1999). The Blackwell Dictionary of Eastern Christianity. Malden, MA.: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-23203-2.
Спољашње везеУреди
- Јефрем Сирин (Добротољубље)
- Свети Јефрем Сирин, НАШЕ ЖИВЉЕЊЕ ЈЕ НА НЕБЕСИМА verujem.org
- Saint Ephraem (Catholic Encyclopedia)
- Ephraem Syrus (Encyclopaedia Britannica 1911)
- Mor Ephrem the Syrian (Syriac Orthodox Resources)
- Свети Јефрем Сиријски, Тумачење четири еванђеља