Отворите главни мени

Јефтимије Поповић

Јефтимије Поповић (1792—1876)[1] академски сликар, иконописац из Великог Бечкерека.

Јефтимије Поповић је типичан представник нашег бидермајерског сликарства, без уметничке маште и храбрости, слабуњав у колориту али са израженим осећам стила.[2]

БиографијаУреди

Родио је 30. октобра 1792.[3] године у Великом Бечкереку, као син Теодора (1747—1807) молера и Симеоне. Брат је такође иконописца Георгија Поповића.[4]

Студирао је Уметничку академију у Бечу од 1819. године, где је затим као академски сликар живео 1823. године.[5] Године 1822.[6] на једној изложби у Бечу је излагао свој рад - портрет. Бавио се много графиком, као мало који српски сликар.

Његово школовање за сликара је финансијски помагао књаз Милош. Позвао га је 1823. године српски књаз да дође из Беча где је живео у Србију, ради портретисања књаза и чланова његове породице. Заслужан је Јевта као иницијатор оснивања једне уметничке галерије у Србији. Рано је престао да слика.

Израдио је бар 20 квалитетних портрета, један је од првих представника портретског сликарства међу Србима у Банату. Познати рад је "Портрет Лукијана Мушицког".[7]

У роману Јована Стерије Поповића "Светислав и Милева", графику илустрацију је израдио 1829. године Јевтимије.

ИконостасиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
  2. ^ "Зрењанин", монографија града, Зрењанин 1966.
  3. ^ "Службени лист Српске православне цркве", Београд 1969.
  4. ^ Александар Станојловић: "Петровград", монографија града, Петровград 1938.
  5. ^ "Дело", Београд 1909.
  6. ^ "Тај дивни колорит граждансва", каталог изложбе, Зрењанин 2009.
  7. ^ Никола Шлајх: "Монографија града Великог Бечкерека", Зрењанин 2018.
  8. ^ "Хисторијски зборник", Загреб 1950.
  9. ^ "Зрењанин", монографија града, Зрењанин 1966.
  10. ^ Димитрије Калезић: "Енциклопедија православља", Београд 2002.