Отворите главни мени

Јована I Напуљска (итал. Giovanna I di Napoli; 1326.[1] или 1328[2]12. мај 1382) је била краљица Напуља (1343—1382) и титуларна краљица Јерусалима.

Јована I Напуљска
Jeanne Ière de Naples, dite la Reine Jeanne, comtesse de Provence.jpg
Јована I Напуљска
Датум рођења1326. или 1328.
Место рођењаНапуљ
Датум смрти12. мај 1382.(1382-05-12) (53/54 год.)
Место смртиСан Феле
ДинастијаДинастија Капета-Анжу
ОтацКарло Калабријски
МајкаМарија Валоа, војвоткиња Калабрије
СупружникЂауме IV од Мајорке, Andrew, Duke of Calabria, Louis, Prince of Taranto, Otto, Duke of Brunswick-Grubenhagen
ПотомствоCatherine of Naples, Frances of Naples, Charles Martel, Duke of Calabria
Краљица Напуља
ПретходникРоберт Напуљски
НаследникКарло III Напуљски

Садржај

КрунисањеУреди

Ћерка је Карла Калабријског (који је био најстарији син Роберта Напуљског) и Марије Валуа, сестре француског краља Филипа VI. Када је имала 7 година 1334. заручена је за шестогодишњег рођака Андрију Калабријског из мађарског огранка Анжујаца. Андрија Калабријски је био син Карла Роберта и млађи брат Лудовика I Анжујског.

Када је Роберт Напуљски умро 1343. без мушких наследника, оставио је опоруку по којој Андрија Калабријски треба бити крунисан као краљ Напуља.

Јована I Напуљска се уз помоћ напуљског племства опирала опоруци, што је довело до нереда. Умешао се и папа Клемент VI, који је послао кардинала Америка, да поништи Робертову опоруку и да привремено преузме контролу над Напуљском краљевином. Кардинал је крунисао Јовану Напуљску у Риму 1344. године.[2] Андрија Калабријски је убијен 1345, вероватно по Јованином наређењу.[3] Јована се после тога удавала још три пута.

Сукоби међу АнжујцимаУреди

Током њене власти долази до жестоких политичких сукоба међу Анжујцима. Убиство Андрије Калабријског изазвало је мржњу мађарских Анжујаца и доводи до инвазије, коју предводи Лудовик I Анжујски. Њен рођак Филип II Тарантски оставља јој право на Ахајску кнежевину. Отворила је 1347. у Авињону велики бордел, који је опслуживао богаташе и племиће из целе Европе. Касније је морала да папи прода све некретнине у Авињону и оконча зараду на борделима у Авињону.

Свргавање са тронаУреди

Подржавала је Авињонско папство током периода Западне шизме. Француска јој је била савезник, а усвојила је и Луја I Анжујског (сина од Јована II Доброг) као свог наследника. Француска и антипапа Клемент VII рачунали су на Напуљску краљевину као упориште у случају ратног решавања проблема западне шизме. Због тога папа Урбан VI проглашава да Јована више није краљица и додељује Напуљску краљевину Карлу III Напуљском, који је био њен усвојени наследник. Уз мађарску помоћ Карло III Напуљски је заузео Напуљ и утамничио Јовану Напуљску. Дао је да је удаве у затвору 12. маја 1382. године.

Наставак сукоба две гране Анжујаца око НапуљаУреди

Карло III Напуљски је постао нови краљ, а следећих неколико декада настављени су ратови око наслеђивања. Лудовик I Анжујски није признао Карла III Напуљског за краља Напуља, па је водио ратове против Карла. Луј је запосео Провансу и Форкалкије, који су били у саставу Напуљске краљевине. Филип II Тарантски је с друге стране поново након Јованине смрти полагао право на Ахајску кнежевину.

Александар Дима Отац је написао роман Јована Напуљска.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло I Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатрис од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
4. Роберт Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло Калабријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
10. Пере III од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
5. Yolanda of Aragon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Манфред Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
11. Констанца од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
1. Јована I Напуљска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Луј IX
 
 
 
 
 
 
 
12. Филип III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Маргарета од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
6. Шарл Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ђауме I од Арагона (= 20)
 
 
 
 
 
 
 
13. Изабела Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Јоланда од Угарске (= 21)
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Валоа, војвоткиња Калабрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Guy III, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
14. Guy IV, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Матилда од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
7. Махо од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Жан II, војвода Бретање
 
 
 
 
 
 
 
15. Marie of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Беатрис Енглеска
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ Panache, Madame (1824). „Historical life of Joanna of Sicily: queen of Naples and countess of Provence”. London, UK: Baldwin, Cradock, and Joy. стр. 109—111(footnote 17). OCLC 679328015. Приступљено 4. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 Steele 1910.
  3. ^ Léonard 1954, стр. 347.

ЛитератураУреди

  • Steele, Francesca (1910). The Beautiful Queen, Joanna I of Naples. New York: Dodd, Mead and Company. Приступљено 31. 10. 2014. 
  • Léonard, Émile-G (1954). Les Angevins de Naples. Paris: Presses universitaires de France. 

Спољашње везеУреди