Јованка Кирковић
Јованка Кирковић (Нови Сад, 19. јануар 1837 — око 1867) била је глумица, првакиња новосадског глумишта.
| Јованка Кирковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1837. |
| Место рођења | Нови Сад,  Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | око 1867 |
| Занимање | глумица |
| Рад | |
| Активни период | 1862—1865. |
Детињство и породица уреди
Хероина новосадског друштвеног живота средине 19. века потиче из угледне новосадске грађанске породице. Њен отац Јован Кирковић био је адвокат и царско-краљевски директор Српске канцеларије. Јованка је рано остала без мајке и детињство је провела одрастајући уз два брата и сестру. Током школовања стекла је добро образовање, говорила је немачки и мађарски језик, свирала клавир и одлично певала. У раној младости је оболела од туберкулозе, тако да је, знајући да неће дуго живети, жудела за емотивнијим и слободнијим животом желећи да јој театар буде основно животно опредељење.[1]
Љубав са Лазом Костићем уреди
Почетком 1860. године упознала се са Лазом Костићем који је често долазио у Нови Сад. Иако је била четири године старија од њега, између њих се развила велика љубав. Духовни плод ове љубави је пет Костићевих песама којима је она била надахнуће:
- Под прозором,
- На искап,
- Љубавни двори,
- Погреб,
- После погреба.[2]
Ових пет песама критика је уврстила међу његове најбоље песме.[3] Ова љубав се није завршила браком, као ни, за Јованку, много битнија емотивна веза са српским новинарем и књижевником Ђорђем Поповићем - Даничарем.[1]
Глумачка каријера уреди
Подстицај да буде глумица, највероватније је дошао од Лазе Костића који јој је преко управника Српског народног позоришта у Новом Саду, Јована Ђорђевића омогућио позоришни ангажман. Ипак пре Српског народног позоришта у Новом Саду, почетком 1962. године први пут је ступила на сцену у Омладинском позоришту у Београду.[1] За члана Српског народног позоришта постављена је 13. јуна 1862, а први наступ на сцени имала је 16. јуна у улози Јелке у комаду Љубав и филозофија. Њен деби у театру био је веома запажен. Пишући о њеном тумачењу Јелке у комаду Љубав и филозофија, критичар Данице честита СНП-у на таквој принови, јер је својом красном спољашношћу, умиљатим гласом и грациозним кретањем обећавала да ће временом бити добра глумица.
Улоге уреди
Листа од тридесетак улога које је тумачила за време своје трогодишње глумачке активности нису за потцењивање. То су дела стандардног репертоара СНП-а тога доба, а међу ликовима које је тумачила има и главних женских улога. Међутим већину улога није тумачила на премијери, него приликом каснијих извођења што је био узрок њеног сталног незадовољства. Неке од улога:
- Јелка (Љубав и филозофија),
- Евица (Инкогнито),
- Пава (Лудница),
- Озрена (Херцег Владислав),
- Млада госпа (Нечиста соба),
- Јелка (Пркос),
- Лујза (Сплетка и љубав),
- Сенка Лалина (Сеоба Србаља),
- Милка (Стари бака и његов син хусар),
- Јелица (Заручник и невеста у једној особи),
- Учитељица (Мушки метод и женска мајсторија),
- Мица (Ђеша, Јеша и Неша),
- Анка (Вампир и чизмар),
- Габријела (Жена што кроз прозор скаче),
- Љубица (Мејрима),
- Царица (Зидање Раванице),
- Косара (Владимир и Косара),
- Нећака (Мишел Перен),
- Љубавница (Слика моје драге),
- Јула (Војнички бегунац),
- Ружица (Доктор Зољић),
- Милица (Љубоморна жена),
- Рауловица (Женски непријатељ),
- Милева (У лажи је плитко дно).[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в Стојаковић, Гордана. Знамените жене Новог Сада I. Нови Сад: Футура публикације, 2001. стр. 94—96.
- ^ а б „КИРКОВИЋ Јованка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ „И то је (био) Балкан: Опасна љубав”. Вести онлајн. Приступљено 9. 3. 2020.