Јован Ђорђевић (правник)

правник

Јован Ђорђевић (1908 — 1989) , правник и политиколог; доктор правних наука и редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, професор на Сорбони-Париз, члан САНУ и свих јужнословенских академија наука и умјетности.[1] [2][3] [4]

Др Јован Ђорђевић
Dr Jovan Đorđević.jpg
Др Јован Ђорђевић
Датум рођења(1908-03-10)10. март 1908.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Србија
Датум смрти9. децембар 1989.(1989-12-09) (81 год.)
Место смртиБеоград
 СФРЈ
Академик професор др Јован Ђорђевић као студент

БиографијаУреди

Јован Ђорђевић рођен је 10. марта 1908. у Београду. Потиче из угледне и образоване београдске продице Ђорђевић. Млађи брат Божидар Ђорђевић (лекар) био је такође професор Београдског универзитета и академик. Јован је основну школу, Четврту београдску гимназију и Правни факултет завршио је у Београду. Докторске студије у Паризу на Сорбони. 1945. постаје први декан Правног факултета у Београду. Од 1946. предаје уставно право, теорију државе и социологију. 1954. учествује у „правној изградњи“ Устава и закона ФНРЈ као помоћник министра гдје обавља функцију секретара Комитета за законодавство и организацију Савезног извршног већа. Судија је Уставног суда Југославије и предсједник Уставног суда Србије. Уредник је "Архива за правне и душтвене науке".[1] Придружени је професор Универзитета у Паризу - Сорбона . Др Јован Ђорђевић је члан САНУ, одељења друштвених наука: дописни од 17.12.1959, редовни од 20.12.1961. у одборима за изворе српског права и филозофију и друштвену теорију - Члан је Председништва САНУ од 7.4.1966 до 24.4.1969. Био је члан свих јужнословенских академија наука и умјетности. Умро је у Београду 9. децембра 1989. г. [4]

Меморандум САНУ из 1986.Уреди

Меморандум САНУ из 1986. године, који је требало да научно и интелектуално ојача политичку и сваку другу активност око деструкције постојеће државе, посматран из много углова различито и тумачен, умножен је у 20 примјерака и добили су га 16 чланова Комисије за израду овог акта, а по примјерак и академици – експерти највишег нивоа, позвани да дају своја стручна мишљења о њему. Били су то Добрица Ћосић, Љубомир Тадић и Јован Ђорђевић. И ту се види да је др Јован Ђорђевић био у сваком погледу високо позициониран. [5]

ДјелаУреди

  • франц. Les rapports entre la notion d'etat et la notionde classes sociales, these, Paris 1935;
  • Контрола уставности закона САД, (1937)
  • Јавно мњење, (1939)
  • Основна питања федералне државе,(1940)
  • Уставно право ФНРЈ, (1947-1948)
  • Народни одбори, ( 1949)
  • Уставно право , ( 1953. И 1958)
  • Државно уређење ФНРЈ, (1954)
  • Оглед о бирократији, (1960)
  • Уставно право и политички систем, (1961,1962)
  • Социјализам и демократија, (1961).
  • Нови уставни систем, (1963,1964)[1][3]

ПризнањаУреди

Др Јован Ђорђевић је почасни доктор наука Универзитета у Стразбуру. Добитник је: Октобарске награде Београда, 1961; награде АВНОЈ-а, 1968. , Ордена братства и јединства, Ордена заслуга за народ са златним венцем , 1965. и Ордена рада са црвеном звездом, 1988. [4]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.
  2. ^ [1], Приступљено 18.1. 2018.
  3. 3,0 3,1 Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.
  4. 4,0 4,1 4,2 Биографија на сајту САНУ, Приступљено 1.7. 2019.
  5. ^ [2], Приступљено 17.1. 2018.

Спољашње везеУреди