Јован Делић (Борковићи, 4. октобар 1949) српски је универзитетски професор, историчар књижевности и уредник. главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности.

Јован Делић
Лични подаци
Датум рођења(1949-10-04)4. октобар 1949.(75 год.)
Место рођењаБорковићи, ФНР Југославија
Научни рад
ПољеНовија српска књижевност
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
НаградеНаграда „Милан Богдановић”
Награда „Ђорђе Јовановић”
Награда „Младен Лесковац”
Изузетна Вукова награда

Биографија

уреди

Основну школу учио је у пивским селима (Бојковићи, Горанско, Плужине и Милковац), а гимназију завршио у Никшићу. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност (1967–1971) где је магистрирао (1983), а потом и докторирао (1996)[1]. Као професор по позиву, држао је предавања на славистичким катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, њемачком и француском језику. Од децембра 1972. до јуна 1998. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду, а од 1998. предаје савремену српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1986. до 1991. радио је као лектор на Универзитету "Георг Аугуст" у Гетингену.[2]

Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника "Зборника Матице српске за књижевност и језик" постављен је 2000. године.[1]

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[3]

За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.[1]

 
Јован Делић и Љубивоје Ршумовић на Београдском сајму књига, 2022

Научни и књижевни рад

уреди

Објавио је око 450 библиографских јединица и сљедеће књиге:[1]

  • Критичареви парадокси, Нови Сад, Матица српска, 1980.
  • Српски надреализам и роман, Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
  • Пјесник 'патетике ума (о пјесништву Павла Поповића), Нови Сад, Дневник, 1983.
  • Традиција и Вук Стеф. Караџић, Београд, БИГЗ, 1990.
  • Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића, Београд, Просвета, Досије; Титоград, Октоих; Горњи Милановац, Дечје новине, 1991.
  • Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе, Београд, Просвета, 1995.
  • Кроз прозу Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II, Београд, БИГЗ, 1997.
  • О поезији и поетици српске модерне, Београд, Завод за уџбенике, 2008.
  • Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011[4]

Награде и признања

уреди

Добитник је следећих признања и награда:

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „Проф. др ЈОВАН ДЕЛИЋ”. maticasrpska.org.rs. Приступљено 26. 1. 2024. 
  2. ^ Jovan Delić: Moje knjige su još nezavršene
  3. ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
  4. ^ Јован Делић: Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011
  5. ^ Куртеш, Александра. „Уручене Вукове награде”. Politika Online. Приступљено 2022-02-12. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди