Јован Делић

Јован Делић (Борковићи, Пива, Црна Гора, 4. X. 1949), главни уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности.

Јован Делић
Датум рођења4. октобар 1949.
Место рођењасело Борковићи у Пиви
ФНР Југославија
ПољеНовија српска књижевност
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
Награде"Бранкова наград" Матице српске за есеј, Награда "Милан Богдановић" за новинску критику, Награда "Ђорђе Јовановић" за 2012. године за књижевну критику и есејистику, Награда "Младен Лесковац", коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности

БиографијаУреди

Основну школу учио је у пивским селима (Бојковићи, Горанско, Плужине и Милковац), а гимназију завршио у Никшићу. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за општу књижевност (1967–1971) где је магистрирао (1983), а потом и докторирао (1996). Као професор по позиву, држао је предавања на славистичким катедрама у Хамбургу, Берлину, Манхајму, Јени, Хајделбергу, Франкфурту, Грајфсвалду, Халеу и Сегедину. Студије, текстове и чланке објављивао је на руском, украјинском, њемачком и француском језику. Од децембра 1972. до јуна 1998. радио је на Филозофском факултету у Новом Саду, а од 1998. предаје савремену српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1986. до 1991. радио је као лектор на Универзитету "Георг Аугуст" у Гетингену. [1]

Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника "Зборника Матице српске за књижевност и језик" постављен је 2000. године.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[2]

За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.

Научни и књижевни радУреди

Објавио је око 450 библиографских јединица и сљедеће књиге:

  • "Критичареви парадокси", Нови Сад, Матица српска, 1980.
  • "Српски надреализам и роман", Београд, Српска књижевна задруга, 1980.
  • "Пјесник 'патетике ума'" (о пјесништву Павла Поповића), Нови Сад, Дневник, 1983.
  • "Традиција и Вук Стеф. Караџић", Београд, БИГЗ, 1990.
  • "Хазарска призма, тумачење прозе Милорада Павића", Београд, Просвета, Досије; Титоград, Октоих; Горњи Милановац, Дечје новине, 1991.
  • "Књижевни погледи Данила Киша, ка поетици Кишове прозе", Београд, Просвета, 1995.
  • "Кроз прозу Данила Киша, ка поетици Кишове прозе II", Београд, БИГЗ, 1997.
  • "О поезији и поетици српске модерне", Београд, Завод за уџбенике,2008.
  • "Иван В. Лалић и њемачка лирика", Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011 [3]

Награде и признањаУреди

Два пута је награђиван "Бранковом наградом" Матице српске за есеј (радови о Тину Ујевићу и Александру Солнежењицину). Добитник је награде "Милан Богдановић" за новинску књижевну критику, награде Друштва књижевника Војводине "Књига године" за "Хазарску призму", награде "Вук Филиповић" и БИГЗ-ове награде и награде "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића за изузетан допринос изучавању српске књижевне науке. За дело "Иван В. Лалић и њемачка лирика" добио је награду "Ђорђе Јовановић" за 2012. годину, за књижевну критику и есејистику. Посебни значај има престижна награда "Младен Лесковац", коју додељује Матица српска, за целокупно научно дело из области историје српске књижевности. [3]

РеференцеУреди

  1. ^ Jovan Delić: Moje knjige su još nezavršene
  2. ^ Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore
  3. ^ а б Јован Делић: Иван В. Лалић и њемачка лирика, Београд : Српска књижевна задруга : Институт за књижевност и уметност ; Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2011

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди