Јован Зивлак (Наково, 9. октобар 1947) српски је песник, критичар и есејист.[1]

Јован Зивлак
Фотографија Игора Живкића, 2015.
Лични подаци
Датум рођења(1947-10-09)9. октобар 1947.(77 год.)
Место рођењаНаково, ФНРЈ
ОбразовањеУниверзитет у Новом Саду
Породица
СупружникЈованка Николић, писац
Књижевни рад
ПериодСавремена књижевност
Најважнија делаЗимски извештај (1989)
Острво (2001)
Под облацима (2015)
НаградеСтанислав Винавер (1995)
Октобарска награда Новог Сада (2001)
Награда Васко Попа (2015)

Биографија

уреди

Дипломирао је на катедри за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни и одговорни уредник часописа Поља (19761983)[1]. Од 1986. води издавачку кућу Светови. Крајем 2006, основао је издавачку кућу Адреса.[1] Био је председник Друштва књижевника Војводине до 2011. године. Као издавач, Зивлак заступа модерну и постмодерну књижевност, књижевну теорију, филозофију и мишљење.

Оснивач је часописа Златна греда (2001), који издаје Друштво књижевника Војводине, као и оснивач Међународног новосадског књижевног фестивала (2006). За књигу Под облацима добио је најугледније песничко признање у земљи, награду Васко Попа (2015)[2]

Заступљен је у многим антологијама српске и светске пое­зије у земљи и иностранству.[1] Зивлак је тренутно најпревођенији српски живи песник.[3]

Песничке књиге у преводу: Trepied (француски, 1981), Penge (мађарски, 1984), Trinožnik (македонски, 1985), Zol gostin (македонски, 1991), Il cuore del masca­lazone (италијански, 1994), Zly host (словачки, 1997), Peni­tenta (румунски, 1998), Poemes choisis (француски, 1999), Zol gostin i drugi pesni (македонски), 2007, Зъл гост и други стихове (бугарски, 2008), Gedichte, Mitles­buch 79 (немачки, 2009), Despre gaide (румунски, 2009), Szczeliny czasu (пољски, 2011), Слизане (бугарски, 2012), Зимски извештај (македонски), 2014, Winterbericht (немачки), 2013), Le roi des oies (француски, 2014), Informe invernal (шпански, Мексико,2014).[1]

Приредио књиге: Јован Дучић[1]: Песме, 1996; Дани­ло Киш[1]: Аутопоетике, есеји, 1999; Душан Васиљев[1]: Песме, 2000; Милорад Павић[1]: Панонске легенде, приче, 2000; Лаза Костић: Међу јавом и мед сном, песме, 2001; Најлепше песме Драгана Јовановића Данилова, 2002; Лаза Костић[1], Песме, 2009. године; Антологија Бран­кове награде (1954–2010), 2010, Поезија и есте­ти­ка Лазе Костића (зборник), 2010, Ђура Јакшић (збор­ник), 2012, Бранко Радичевић (зборник), 2012: Где су врата ( антологија поезије Међународног новосадског књижевног фестивала – 10 година, 2015.

Јован Зивлак живи и ради у Новом Саду.[4]

Дела

уреди
 
Зивлак (лево) са Миодрагом Драганићем и Добрицом Ерићем на Змајевим играма у Новом Саду, 1995. године

Јован Зивлак је објавио књиге песама:

  • „Бродар“ (1969)
  • „Вечерња школа“ (1974)
  • „Честар“ (1977)
  • „Троножац“(1979)
  • „Чекрк“ (1983)
  • „Напев“(1989)
  • „Зимски извештај”(1989)
  • „Чегртуша“ (1991)
  • „Острво“ (2001)
  • „Песме“ 1979-2005 (2006)
  • „Обретење“ (избор из поезије 1993,1994,1995,1996)
  • „О гајдама“ (2010)
  • „Они су ушли у наш дом“ (2012)
  • „Под облацима“ (2014)

Награде

уреди

Добитник је следећих признања и награда:[1]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди