Отворите главни мени

Јован Малишић (Главица, код Даниловграда, 19021939), југословенски револуционар, познат и под илегалним именом Милан Мартиновић.

ЈОВАН МАЛИШИЋ
Jovan mališić.jpg
Датум рођења1902.
Место рођењаГлавица, код Даниловграда
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти1939.(1939-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (36/37 год.)
Место смрти Совјетски Савез
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат

БиографијаУреди

Рођен је 1902. године у селу Главица код Даниловграда. Био је учитељ.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1919. године, када је и основана партија. Од 1920. године је био члан Окружног комитета.

Године 1923. је емигрирао у Совјетски Савез. Тамо је најпре студирао на Комунистичком универзитету „Свердлов“ у Москви, а потом је завршио Војно-политичку академију у Лењинграду. Током 1927. и 1928. године је био предавач на Комунистичком универзитету националних мањина Запада, у Москви. За време боравка у СССР-у, 1924. године је постао члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика).

Године 1928. као искусан револуционар од стране Коминтерне је послат у Југославију, да међу партијским чланством ради на спровођењу „Отвореног писма Коминтерне члановима КПЈ“. У Југославији је деловао илегално и под лажним именом „Милан Мартиновић“. На Четвртом конгресу КПЈ, крајем 1928. године је био изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Ову дужност вршио је до 1931. године, када се поново вратио у Совјетски Савез.

Од 1932. до 1935. године у Москви је завршио Институт Црвене професуре, одсек Филозофије. Потом је као професор радио у Астрахану, а касније и као секретар партијског комитета фабрике „Нова зора“. Од 1936. године као руководилац на катедри за филозофију у Инжењерско-техничкој академији за везу у Москви. Био је и предавач на Међународној лењинској школи.

Године 1937, Коминтерна га је упутила у Шпанију, где се током Шпанског грађанског рата, борио у редовима интернационалних бригада. Био је командант Војне школе за интербригадисте и експерт за тенковско ратовање. Године 1938. је био опозван и вратио се у Совјетски Савез, где је страдао у „стаљиновим чисткама“ током 1939. године.

Рехабилитован је 10. јуна 1958. године одлуком Војног колегијума Врховног суда СССР-а.

Спољашње везеУреди