Јован Новаковић

Јован Новаковић (?, око 1874 – Београд, 16. мај 1944) био је српски архитекта чији је рад обележио почетак 20. века. Припадао је групи градитеља који су се залагали за српски национални стил у архитектури, познат и под називом српско-византијски стил (модерни).

Јован Новаковић
Лични подаци
Датум рођења	око 1874
Место рођења	непознато,
Датум смрти	16. мај 1944.
Место смрти	Београд ?,
Уметнички рад
Поље	архитектура
Правац	Српски национални стил
Најважнија дела	Кућа Михаила Ђурића Кућа Живојина Бабића

Биографија

Још увек нема довољно података да би прецизно могао да се реконструише живот и развојни пут Јована Новаковића. Сматра се да је рођен око 1874. године али се не зна где, као и да је архитектуру студирао у Митвајду у Немачкој. Познато је да је почетком 20. века имао свој приватни биро за пројектовање и извођење грађевинских радова, а одмах након Првог светског рата, у коме је учествовао и постао резервни пешадијски капетан II класе, био је управник Одбора за обнову Београда. Нашао се на списку београдских овлашћених инжењера из 1940. године. Умро је у Београду 16. маја 1944. године.

Стил

Идеја да се пронађе један аутентичан национални стил градње потекла је већ од друге половине 19. века под утицајем романтизма и историзма, што је била тенденција и у другим европским уметничким круговима. Српски национални стил је тада започео свој развој који је трајао читав један век. Његова рана фаза почела је средином и трајала је до осме деценије 19. века, зрела фаза од осамдесетих година 19. века до избијања Првог светског рата, док је позна фаза трајала у периоду између два светска рата. Српски национални стил био је заступљен у сакралној и профаној архитектури, а одликовао се евокацијом српске средњовековне архитектуре, посебно српско-византијског (13. и 14. век) и моравског стила (14. и 15. век) и фолклорним мотивима. У односу на конкретне узоре, српски национални стил се може дефинисати и као неоморавски или неовизантијски стил.

Новаковићев опус претежно карактеришу неоморавска архитектонска здања са једним изузетком у стилу сецесије (Кућа Милутина Лазаревића). Главна обележја његове архитектуре су академистичка структура грађевине са декоративном фасадом, еркер, мотив шаховског поља, плитки рељефи са преплетима трака, геометријски, флорални и фолклорни мотиви, полихромија, слепе аркаде, колонете, лунете изнад прозора.

Значајна архитектонска дела

Највећи број грађевина Новаковић је подигао у Београду. Познато је шест београдских објеката од којих су данас само четири сачувана, док је ван Београда пројектовао Учитељску школу (Педагошку академију) и општинску кућу у Неготину, среску кућу у једном месту Нишког округа и цркву у Глушцима.

Кућа Михаила Ђурића

Најрепрезентативније Новаковићево здање је кућа Михаила Ђурића у Београду на углу улица Краља Петра и Господар Јевремове 13, саграђено око 1910. године. Упечатљиво угаоно кубе са куполом са лантерном и централним делом са балконима доминирали су на грађевини чија бочна крила излазе на две улице. Купола са лантерном данас не постоји, а цела грађевина је у стању које захтева рестаурацију. Кућа Михаила Ђурића представља културно добро, споменик културе града Београда.

Кућа Живојина Бабића

Док кућа Михаила Ђурића поред српских средњовековних мотива, поседује и примесе романике и готике, кућа Живојина Бабића са неоморавским мотивима представља Новаковићев најуспелији пример архитектуре националног стила једног приватног објекта. На средишњем делу фасаде окренуте ка улици Кнеза Милоша доминира еркер, а декоративни прозори у виду бифора и мотиви шаховског поља заузимају бочне делове приземља и првог спрата. Кућа је такође саграђена око 1910. године и налази се у улици Кнеза Милоша 54 у Београду.

Остали објекти

• Кућа Драгана Миловановића, Страхињића Бана 50, Београд (око 1910)
• Вила Жике Богдановића, Шекспирова 17, Београд (око 1910)
• Кућа Милутина Лазаревића, Кумановска 11 (1912, срушена око 1965)
• Кућа Константинке Ћурчић, угао Дубровачке и Скендербегове 11, Београд (1914, срушена)