Јован Радуловић

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Јован Радуловић (вишезначна одредница).

Јован Радуловић (Полача, код Книна, 29. септембра 1951Београд, 7. март 2018) био је српски писац из Далмације.

Јован Радуловић
Jovan Radulovic portret.jpg
Јован Радуловић, 2003. године
Датум рођења(1951-09-29)29. септембар 1951.
Место рођењаПолача, код Книна,
 ФНР Југославија
Датум смрти7. март 2018.(2018-03-07) (66 год.)
Место смртиБеоград,
 Србија

Потпис

БиографијаУреди

Његове приповијетке, романи и драме везане су углавном за живот Срба у Далмацији и проблематичне историјске односе између Срба и Хрвата на том простору.

Основну школу завршио је у Полачи, а гимназију у Книну. Започео је студије књижевности и историје у Задру 1970. године, а 1971. се преселио у Београд, где је дипломирао на Филолошком факултету на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Био је професор у Четрнаестој београдској гимназији (1977–1979), уредник БИГЗ-а (1983–2001) и директор Библиотеке града Београда (2001–2009).

Након приказивања драме Голубњача (1982/83), био је на удару комунистичке власти СФРЈ. Први пут је одиграна у Српском народном позоришту у Новом Саду 1982. године, која је након забране премештена у СКЦ у Београду.

Радуловић је писао и сценарије за ТВ драме: Вучари Доње и Горње Полаче, Челичење Павла Плетикосе, Глава шећера (по приповеци Милована Глишића), Никољдан 1901. (по драми Симе Матавуља), Стари врускавац (по приповеци Светолика Ранковића), Бора под окупацијом. По његовим делу снимљен је филм Браћа по матери режисера Здравка Шотре, који је снимио и Вучаре Доње и Горње Полаче. Поред телевизијских и филмских сценарија, Радуловић је и аутор десетак радио драма извођених на програмима Радио Београда.

Током рада у БИГЗ-у уређивао је савремену прозу и историјско-мемоарску литературу (прво издање Историје Срба Владимира Ћоровића, Ефемерис Дејана Медаковића, Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића и др). У два наврата биран за члана Председништва (Управе) Удружења књижевника Србије, а краће време водио и уређивао трибину „Француска седам“.

Дела су му превођена на енглески, руски, украјински, италијански, немачки, шведски, мађарски и македонски језик.

НаградеУреди

Добитник је Октобарске награде града Београда (додељена па одузета 1979, враћена 1993), Андрићеве награде, награде „Исидора Секулић“, „Светозар Ћоровић“Бора Станковић“, „Бранко Ћопић“ (САНУ), „Јоаким Вујић“, „Браћа Мицић“, награде Виталове књижевне фондације „Златни сунцокрет“, Грачаничке повеље, награде „Седам секретара СКОЈ-а“ (Загреб 1980), награде Удружења чехословачких уметника за најбољи сценарио (на фестивалу Златни Праг, 1989. године), награде за најбољу драмску серију на Данима ЈРТ-а (Неум 1989), награде „Матија Бан“, награда „Лазар Вучковић“, награде Графичког атељеа Дерета за књигу године и Кочићеве награде 2001.

Представа Голубњача проглашена је за најбољу на Фестивалу Алпе-Адрија (Нова Горица, СР Словенија, 1983). Жири РТС и „Вечерњих новости“ изабрао је Голубњачу међу дванаест најбољих драма написаних на српском језику од 1944. до 1994. године.

ДјелаУреди

ПриповеткеУреди

  • Илинштак (1978)
  • Голубњача (1980)
  • Даље од олтара (1988)
  • Изабране приповијетке (1995)
  • Замка за зеца (приче за децу, 1998)
  • У Исламу Грчком (1999)
  • Идеалан плац (2000)
  • Најлепше приповетке Јована Радуловића (по избору Душана Иванића, 2001)
  • Старе и нове приче (2002)
  • Нема Веронике и друге приче (2005)
  • Мама врана, тата врана и деца вране (2006)
  • Изгубљени топоними (2007)
  • Уронити у матицу живота (2009)
  • Сумњива сахрана (2012)

РоманиУреди

  • Браћа по матери (1986)
  • Прошао живот (1997)
  • Од Огњене до Благе Марије (2008)

ДрамеУреди

  • Голубњача (1982)
  • Учитељ Доситеј (1990)
  • Телевизијски и филмски сценарији (књига, 2004)
  • Бора под окупацијом (2006)
  • Небо високо а земља тврда / Ој пекарске дуге ноћи (две ТВ драме из заоставштине, 2021)[1]

Есеји, документарна прозаУреди

  • По српској Далмацији (1995)
  • Зрна из плеве (2007)
  • Случај Голубњача – за и против (збирка докумената, 2008)

Књига разговораУреди

Телевизијски и филмски сценарији[2]Уреди

  • Вучари Доње и Горње Полаче (1978)
  • Челичење Павла Плетикосе (1980)
  • Браћа по матери (адаптација ауторовог романа, 1988)
  • Глава шећера (адаптација приповетке Милована Глишића, 1991)
  • Свирач (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 1998)
  • Никољдан 1901. (адаптација драме Симе Матавуља, 1998)
  • Стари врускавац (адаптација приповетке Светолика Ранковића, 2000)
  • Полача – Оквил (2004)
  • Бора под окупацијом (2006)

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Београд, РТС издаваштво, едиција Посебна издања, 2021
  2. ^ Jovan Radulović, Televizijski i filmski scenariji, YU FILM DANAS 17.4 (73), 2004. YU ISSN 0353-3468