Отворите главни мени

Јован Храниловић (Кричке код Дрниша, 18. децембра 1855Нови Сад, 5. августа 1924), гркокатолички је свештеник, песник и новинар. Био је први председник Југословенског новинарског удружења, председавао Великој народној скупштини у Новом Саду 1918. године на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. [1]

Јован Храниловић
Jovan Hranilović 1898 Povjest književnosti hrvatske i srpske.png
Јован Храниловић
Датум рођења(1855-12-18)18. децембар 1855.
Место рођењаКричке, Дрниш
  Аустријско царство
Датум смрти5. август 1924.(1924-08-05) (68 год.)
Место смртиНови Сад
  Краљевина СХС

БиографијаУреди

Рођен је у Кричкама код Дрниша, где му је отац, Никола Храниловић, служио као гркокатолички свештеник[2] у цркви Покрова Пресвете Богородице.

Као гркокатолички свештеник служио је у Кашту, Радатковићу, Крижевцима, Сошицама, Куцури, Руском Крстуру и у Новом Саду 1889–98. и 1900–24.[2]

Јавно деловање почиње као прваш, да би се касније определио за југословенство.[2]

Основао је и организовао прву Новосадску секцију Југословенског новинарског удружења (ЈНУ) почетком 1922, чији је био први председник.[1]

Ради помирења хрватско-српских односа, једно хрватско књижевно друштво је намеравало ”да приповетке Симе Матавуља изда латиницом, док су песме Јована Храниловића припремане за ћирилично издање”[3].

Сахрањен је на Русинском гробљу у Новом Саду[4].

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Јован Храниловић и Новосадска Секција Југословнског Новинарског Удружења” (PDF). Зборник Матице Српске За Друштвене Науке (147): 295—307. 2014. Приступљено 22. 1. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Хрватски биографски лексикон: Храниловић, Јован
  3. ^ Крестић, Василије Ђ. (2017). Знаменити Срби о Хрватима. Српска Књижевна Задруга. стр. 155. ISBN 978-86-379-1342-9. 
  4. ^ „Студија Заштите Животне Средине Комунални Објекти и Површине на Подручију Новог Сада, Јавно Предузеће 'Урбанизам' (PDF). децембар 2009: 9. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везеУреди