Јован II Орсини

Јован II Орсини или Јован Комнин Дука (грчки: Ἰωάννης Κομνηνός Δούκας; италијански: Giovanni II Orsini) је био гроф Кефалоније (1323-4) и епирски деспот (1324-1335). Припадник је породице Орсини.

Јован II Орсини
Датум рођења	1300.
Датум смрти	1335.
Династија	Орсини
Отац	Јован I Орсини
Супружник	Ана Палеолог
Потомство	Томаиса Орсини, Нићифор II Орсини
Епирски деспот
Претходник	Никола Орсини
Наследник	Нићифор II Орсини

Биографија

Јован је био син Јована I Орсинија, грофа Кефалоније, и Марије, ћерке Нићифора I Комнина Дуке. Његов старији брат, Никола Орсини, овладао је 1318. године Епиром након убиства свог ујака, Томе I Комнина Дуке. Јован је 1323. године убио свога брата и овладао Епиром и Кефалонијом. Године 1324. Јован Гравина, господар Драча, се зауставио у Кефалонији на путу ка Пелопонезу где се хтео борити са снагама византијског цара Андроника. Свргао је Јована Орсинија како би његову територију користио као базу за нападе на Пелопонез. Орсинијева породица протерана је из Епира. Орсини склапа савез са Андроником II признавајући његову врховну власт. Оженио се Аном Палеолог, унуком Димитрија Дуке, сина Михаила II Комнина Дуке. Прешао је у православље и добио је византијску титулу деспота. Успео је да поврати ранији положај, али је изгубио Кефалонију. Јован је 1331. године нападнут од стране Валтера VI од Бриена, војводе Атине, зета анжујског кнеза Филипа I Тарентског и Тамаре Ангелине Комнине. Валтер је предузео опсаду Арте. Јован је приморан признати његову врховну власт. Када се Валтер вратио у Италију, 1332. године Јован је напао и припојио својој држави и Тесалију која је након смрти Стефана Габријелопола пала у анархију. Тиме је изазвао Андроника III Палеолога који је сматрао да полаже права на источни део централног Балкана. Орсини је умро 1335. године. Могуће је да га је отровала његова супруга Ана.

Јован и Ана имали су двоје деце:

• Нићифор II Орсини (умро 1359), који га је наследио на челу Епира
• Томаиса Орсини (рођена око 1330), удата за цара Симеона Синишу Немањића, сина Стефана Дечанског.

Литература

• Nicol, Donald M. (1993) [1972]. The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1984) [1957]. The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press. 
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Ферјанчић, Божидар (1974). Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 
• Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Miller, William (1908). The Latins in the Levant, a History of Frankish Greece (1204–1566). New York: E.P. Dutton and Company. 
• Cheetham, Nicholas (1981). Mediaeval Greece. Yale University Press. 

Претходник: Никола Орсини	Епирски деспот 1323–1335	Наследник: Нићифор II Орсини
	Гроф Кефалоније 1323–1324	Напуљска краљевина