Јован I Косача
Јован I Косача (р. 1485. - у. 1537) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и млетачки племић. Као син херцега Влатка Херцеговића Косаче (у. 1489), последњег владара у Војводству Светог Саве, Јован је наследио разна права које су припадала његовом оцу, укључујући и право на херцешки наслов и извесне приходе. Дубровачка република је припадницима породице Косача наставила да исплаћује Конавоски доходак, тако да је Јован тим поводом неколико пута боравио у Дубровнику, док је Млетачка република уврстила Јована у ред млетачког племства, потврдивши му 1505. године чланство у млетачком Великом већу. Током наредних година, Јован је обављао низ јавних и војних служби на млетачким поседима у северној Италији, а 1510. године је изабран и за члана Већа десеторице (итал. Consiglio dei Dieci), једног од најзначајнијих органа у склопу млетачке државне управе. У то време се оженио Иполитом Неофитом Лоски, припадницом угледне племићке породице из Вићенце, са којом је имао неколико синова и кћери. Наследили су га синови Влатко III Косача, Феранте и Стефан, који су као млетачки племићи наставили да остварују права и почасти које су припадале породици Косача.[1][2][3][4][5][6][7][8]
| Јован I Косача | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1485. |
| Датум смрти | 1537. |
| Место смрти | Млетачка република |
| Породица | |
| Супружник | Иполита Неофита Лоски |
| Потомство | Влатко III Косача, Феранте, Стефан |
| Родитељи | Влатко Херцеговић Косача Маргарета Марцано |
| Династија | Косаче |
| титуларни херцег од светог Саве | |
 | |
Први штампани родослов породице Косача, који је објављен 1621. године у раду "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", садржао је и основне податке о венецијанском огранку, укључујући и помен Јована I Косаче, а исти родослов је касније преузео и француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[9][10]
Референце уреди
- ^ Ивић 1928, стр. IX.
- ^ Динић 1935, стр. 245-246.
- ^ Tadić 1939, стр. 136.
- ^ Динић 1940, стр. 113.
- ^ Атанасовски 1979, стр. 168-173, 175-176, 183, 186, 210.
- ^ Čoralić 1993, стр. 53—55.
- ^ Тошић 2008, стр. 156.
- ^ Čoralić 2017, стр. 148—150.
- ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
- ^ Du Fresne 1746, стр. 129.
Литература уреди
- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Динић, Михаило (1935). „Дубровачки трибути: Могориш, Светодмитарски и Конавоски доходак, Провижиун браће Влатковића”. Глас Српске краљевске академије. 168: 203—257.
- Динић, Михаило (1940). „Три француска путописца XVI века о нашим земљама”. Годишњица Николе Чупића. 49: 85—118.
- Du Fresne, Carolus (1680). Historia Byzantina duplici commentario illustrata. Lutetiae Parisiorum: Apud Ludovicum Billaine.
- Du Fresne, Carolus (1746). Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae. Posonii: Typis Hæredum Royerianorum.
- Ивић, Алекса (1928) [1919]. Родословне таблице српских династија и властеле (3. доп. изд.). Нови Сад: Матица српскаy.
- Tadić, Jorjo (1939). Promet putnika u starom Dubrovniku. Dubrovnik: Turistički savez.
- Тошић, Ђуро (2008). „Фрагменти из живота Херцега Влатка Косаче” (PDF). Историјски часопис. 56: 153—172.
- Čoralić, Lovorka (1993). „Prilozi poznavanju prisutnosti i djelovanja doseljenika iz Bosne u Veneciji od XIV. do XVII. stoljeća”. Historijski zbornik. 46: 31—60.
- Čoralić, Lovorka (2017). „Ogranak humske velikaške obitelji Kosača u Mlecima: Tragom oporučnih spisa (16.-17. stoljeće)”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 35: 145—155.
