Јовица Цветковић

Јовица Цветковић (Београд, 18. септембар 1959) је бивши југословенски рукометаш и репрезентативац а данас рукометни тренер.

Јовица Цветковић
Лични подаци
Пуно име Јовица Цветковић
Датум рођења (1959-09-18)18. септембар 1959.(64 год.)
Место рођења Београд, ФНРЈ
Држављанство СФРЈ
Информације о каријери
Позиција десни бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1977—1984
1984—1985
1985—1987
1987—1988
1988—1989
1990—1991
Црвена звезда
Металопластика
Црвена звезда
ГВД Минден
Бидасоа
Кантабрија
Репрезентативна каријера
Југославија
Тренерска каријера
0000—2004
2004—2006
2006—2009
2010
2011
2012—2013
2013—2015
2016—2018
Црвена звезда
Металург Скопље
Србија
Констанца
Саудијска Арабија
Железничар Ниш
Борац Бања Лука
Србија

Играчка каријера уреди

Клубови уреди

Своју професионалну каријеру започео је у РК Црвена звезда. За Звезду је играо у два наврата, од 1977. до 1984. и од 1985. до 1987. године. Пет пута је током прве половине осамдесетих година био најбољи стрелац југословенске лиге,[1] али због веома јаке конкуренције није стигао до шампионске титуле са црвено-белима. Највећи домет Црвене звезде било је друго место у сезони 1982/83, када је испуштена прилика да се стигне до шампионске титуле поразом у последњем колу.

Године 1984. сели се у РК Металопластика из Шапца, један од водећих југословенских клубова у то време. Цветковић је у Металопластици био један од главних играча и голгетера. С Металопластиком је имао како домаћег, тако и европског успеха. Два пута заредом освајао је ЕХФ-ову Лигу шампиона, а има и титулу првака Југославије у рукомету.

Године 1987. започиње његова инострана каријера. Прва станица био је немачки РК Минден, клуб из 2. Бундеслиге Север. Цветковић је био најбољи стрелац те лиге. Након годину дана одлази у Шпанију где је играо за клубове РК Бидасоа и РК Кантабрија.

Репрезентација уреди

Највеће успехе је постигао у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио златну медаљу на Светском првенству 1986. у Швајцарској, када је био први голгетер националног тима са 37 постигнутих голова и осми на турниру. Играо је и на Олимпијским играма у Москви 1980. године када је на пет одиграних мечева постигао 15 голова, а Југославија заузела шесто место.

Играо је на позицији десног бека и скупио је више од 100 наступа за репрезентацију. Слови за једног од најбољих десних бекова свих времена, са разорном левицом и најлепшим скок-шутом у историји ове игре.[2]

Тренерска каријера уреди

Клубови уреди

Тренерску је каријеру започео у РК Црвена звезда где је остао све до 2004. године. Током сезона 1996/97. и 2003/04. освајао је дуплу круну са тим клубом. Био је и члан управе клуба. Након тога одлази у Македонију где тренира РК Металург Скопље и осваја такође дуплу круну након прве године. Разлог одласка из Црвене звезде је и данас неразјашњен јер је Цветковић у клубу имао успешни тренерски низ титула и стварања играча.[2] Неки су сматрали да је разлог одласка Цветковића било политичке природе, но Цветковић је оповргнуо да су разлози политички мотивисани, а оповргнуо је и да је икада био члан било које политичке странке.[2] Након напуштања клупе Србије, Цветковић је постао тренер румунског клуба Констанце са којим је током сезоне 2010/11. играо у Лиги шампиона, али је већ у октобру 2010.дао отказ због константног мешања управе у рад тренера.

У априлу 2012, преузео је српски клуб РК Железничар Ниш,[3] где су након врло тешке ситуације на табели успели да остваре опстанак у најјачој лиги Србије. Да би потом 2013. постао тренер клуба РК Борац Бања Лука и исте године успео да освоји триплу круну.[4]

Репрезентација уреди

Године 2006. постао је селектор рукометне репрезентације Србије. Цветковић је планирао потпуну реконструкцију екипе и враћање њене старе славе.[2] У томе је након напорног рада и успео те се екипа успела пласирати на Светско првенство 2009. у Хрватској. Србија је жребом упала у јаку групу Д где су јој противници били Саудијска Арабија, Египат, Бразил, Норвешка и Данска. Србија је победама против Саудијске Арабије, Египта и Норвешке успела осигурати пролаз и показала је јако добру игру, парирајући Данцима које је водила све до последњих минута. У другом кругу је допала у још јачу групу где је осим Данске и Норвешке, за противнике добила Македонију, Немачку и Пољску. Након изврсне утакмице са Немцима, која је завршила ремијем, Србија је изгубили од Пољске и тиме остала без прилике за пролаз у полуфинале,освојено је 7. место на такмичењу. Након чега, са управом рукометног савеза Србије долази до разлаза у идејама о будућности и даљем развоју рукомета у Србији, па самим тим и раскида сарадње.[5]

Приватно уреди

Ожењен је за српску рукометашицу Радмилу Савић.[6]

Референце уреди

Спољашње везе уреди