Отворите главни мени

БиографијаУреди

Рођен је 7. фебруара 1942. у селу Бијела Њива, мјесна заједница Бијеле Воде, општина Какањ, Краљевина Југославија. Усташе из сусједних муслиманских села су одвеле његовог оца Јелисеја у Јасеновац гдје је и убијен када је Јово имао само мјесец дана. Његова мајка Вукосава је преминула 1953. обнављајући кућу на згаришту. Браће и сестара није имао. Био је ожењен са Мирославом са којом је имао сина Синишу и кћерку Вукосаву – Вању. Преминуо је 12. фебруара 2015. године у Београду[1] и сахрањен на Бежанијском гробљу.

ШколовањеУреди

Нижу реалну гимназију у Какњу завршио је 1957, а Средњу индустријску школу у Зеници 1960. Послије завршене средње школе кратко је био запослен у "Жељезари" у Зеници[2] да би потом уписао Војнотехничку академију Копнене војске у Загребу, општи смјер коју је 1963. завршио врлодобрим успјехом. Истим успјехом завршио је 1976. и Високу војно-политичку школу JHA у Београду и ванредно је студирао Факултет организационих наука у Београду.[3]

Војна каријераУреди

У чин потпоручника технике службе Копнене војске Југословенске народне армије произведен је 1963, а у чин поручника унапријеђен је 1967; капетана 1970; капетана I класе 1973; мајора 1978, потпуковника 1982. (пријевремено); пуковника 1987. и генерал-мајора 12. маја 1998. године. Службовао у гарнизонима: Београд, Приштина, Бања Лука, Сарајево, Бања Лука, Београд и Бања Лука. Током службе оцјењиван је једанаест пута. Једном оцјеном добар, једном оцјеном истиче се и девет пута оцјеном нарочито се истиче.[3]

Служба у ЈНАУреди

У активној служби обављао је сљедеће дужности: командир позадинског вода у оклопном батаљону 1. гардијске дивизије- касарна "Васа Чарапић- Бањица, Београд; командир вода за снабдијевање муницијом у чети техничког снабдијевања 1. гардијске дивизије, касарна "Маршал Тито"- Топчидер, Београд; предсједник Комисије за пријем и слање материјално-техничких средстава у складишту основних материјално-техничких средстава у Урошевцу; управник складишта основних материјално-техничких средстава 3. армије Југословенске народне армије; помоћник за политички рад управника Опитне техничке базе Југословенске народне армије у Приштини; помоћник за политички рад и морално-политичко васпитање управника Техничке базе у Бањој Луци; секретар Комитета Савеза комуниста Југославије у гарнизону Бања Лука; помоћник за морал команданта 5. пјешадијске дивизије у Бањој Луци; секретар Комитета Савеза комуниста Јутославије у 4. пјешадијској дивизији у Лукавици, Сарајево; секретар Комитета Савеза комуниста Јутославије у Команди и приштабским јединицама 7. армије Сарајево; помоћник команданта 5. корпуса у Бањој Луци; секретар Предсједништва Комитета Савеза комуниста Јутославије у 1. војној области Београд; начелник Одјељења за цивилне послове Команде 1. војне области Београд.[4]

У ЈНА се бавио пословима техничке службе, а од 1976. партијско-политичким дужностима. Из међугарнизоне конференције СКЈ у ЈНА Приштина искључен је 1969. због подршке српским "националистима" који су као одговор на шиптарске демонстрације 1968. славили стару, "православну" Нову годину и на Видовдан полагали вијенце на споменик косовским јунацима на Косову Пољу.[5]

У вријеме почетка оружаних сукоба у Југославији био је на служби у гарнизон у Београд. На посљедњој дужности у ЈНА био је начелник Одјељења за цивилне послове Команде 1. војне области Београд у чину пуковника.[3] На лични захтјев дошао је је 17. маја у БиХ и прикључио се Војсци Републике Српске.[6]

Служба у ВРСУреди

У Одбрамбено-отаџбинском рату у Босни и Херцеговини учествовао је од 17. маја 1992. године до 14. децембра 1995. године на дужностима: помоћник за морал начелника Центра војних школа Војске Републике Српске од 17. маја до 13. јула 1992. године у Бањој Луци; помоћник за морал, вјерске и правне послове команданта 30. лаке пјешадијске дивизије од 13. јула до 4. септембра 1992. године; командант 30. лаке пјешадијске дивизије од 4. септембра 1992. до 1. октобра 1994. године; помоћник за морал, вјерске и правне послове команданта 1. крајишког корпуса од 1. октобра 1994. до новембра 1998. године; савјетник за војна питања члана Предсједништва БиХ из Републике Српске од новембра 1998. до априла 2003. године. Активна војна служба престала му је 30. јуна 1999. године.[4] Док је био командант 30. лаке пјешадијске дивизије, поред осталих борби, успјешно је изведена операција ослобађања општине Јајце и подручија између Винца и Србобрана, на западу и Витовље-Турбе на истоку до Турбета у времену септембар-новембар 1992. као и операцију одбране Србобрана у периоду мај-јуни 1994.[7]

Одликовања и признањаУреди

Види јошУреди

БиблиографијаУреди

У ЈНА је објавио више стручних чланака из области политичког рада и изградње морала који су објављивани у информативном Билтену политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану.[9] Обрадио је више од сто одредница за Општу енциклопедију Републике Српске. Објавио је седам књига:

  • Морал у српском отаџбинском рату (1992—1995), Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 1999.
  • Коријени које чупају, Срби сјеверног дијела општине Какањ, Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 2000.
  • Трагање за истином, узроци и узрочници трагедије на простору бивше СФРЈ, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2001.
  • Прећутани злочини сецесија БиХ из СФРЈ - континуитет бесмисла, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2003.
  • Вртлог политике, Књижевна заједница "Васа Пелагић", Бања Лука, 2003.
  • Генерали Војске Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2005.
  • БХ чаша превршила, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2008.

РеференцеУреди

  1. ^ https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=137270
  2. ^ Блажановић Јово, Коријени које чупају, Срби сјеверног дијела општине Какањ, Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 2000.
  3. 3,0 3,1 3,2 Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  4. 4,0 4,1 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  5. ^ Блажановић Јово, Морал у српском отаџбинском рату (1992—1995), Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 1999
  6. ^ Блажановић Јово, Морал у српском отаџбинском рату (1992—1995), Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 1999
  7. ^ Блажановић Јово, Морал у српском отаџбинском рату (1992—1995), Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 1999
  8. ^ https://mrkonjic-grad.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=1351
  9. ^ Блажановић Јово, Коријени које чупају, Срби сјеверног дијела општине Какањ, Народна и универзитетска библиотека "Петар Кочић", Бања Лука, 2000.