Јово Мијатовић (Загајеви[1], 18861986) је био српски травар, у народу познат као травар са Романије.

Јово Мијатовић
Датум рођења1886.
Место рођењаЗагајевиАустроугарска
Датум смрти1986.
Место смртиСФР Југославија

Живот уреди

У матичним књигама у Рогатици је уписано да је рођен 1886.[2] у селу Загајеви.[1] Пошто у то вријеме сва новорођенчад нису одмах уписивана у матичне књиге рођених, него некад и по неколико година касније, претпоставља се да је живио и дуже од 100 година.[2] Био је земљорадник а бавио се народном медицином и траварством.[1] Након Другог свјетског рата се широм Југославије прочуо као травар тако да су у његово родно село долазиле групе људи да затраже помоћ.[1][3][4] На путу Подроманија-Рогатица је стајао дрвени путоказ на коме је писало „Јовина станица“, тако да би колоне посјетилаца знале како пјешице да дођу до његовог забаченог села на Романији.[4][2]

Са супругом Миленом је имао шеснаесторо дјеце, 11 синова и пет кћери.[4] Себи је 1975. подигао споменик од мермера у природној величини, гдје је и сахрањен.[4][5] Његова супруга Милена је умрла 1983, а Јово је извршио самоубиство 1986.[4][2]

Филм Јова Мијатовић уреди

О Јови Мијатовићу је 1964. снимљен докуменатрни филм Јова Мијатовић у режији Пурише Ђорђевића.[1] Филм се бави његовим животом.[1]

Дјела уреди

  • Травар - траве и мелеми, Eccom, Београд, (1973); Породица и домаћинство, Београд (1982)
  • Лечење биљем, Studio Line, Београд (1998); Studio Line, Београд (2004)
  • Природно лечење храном, Силигон, Београд, 94 стр.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Јова Мијатовић, Пуриша Ђорђевић (1964)
  2. ^ а б в г „Стопама деда Јове са Романије”. Политика. 02. 11. 2009. Приступљено 3. 5. 2012. 
  3. ^ „Легенде које живе - Јово Мијатовић”. Palelive.com. 18. 1 2011. Приступљено 3. 5. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ а б в г д „Лијечио је Никсоновог сина”. еНовости. 13. 08. 2007. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 3. 5. 2012. 
  5. ^ „Слика споменика”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2012. г. Приступљено 03. 05. 2012. 

Спољашње везе уреди