Јожеф Нађ (политичар)

Јожеф Нађ (Сента, 2. јун 1921Буна, код Мостара, 27. август 1969) био је друштвено-политички радник САП Војводине и СФР Југославије.

јожеф нађ
Лични подаци
Датум рођења(1921-06-02)2. јун 1921.
Место рођењаСента, Краљевина СХС
Датум смрти27. август 1969.(1969-08-27) (48 год.)
Место смртиБуна, код Мостара, СР БиХ, СФР Југославија
Професијаучитељ
Породица
СупружникМилка Агбаба Црна

Одликовања
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем

Биографија

уреди

Рођен је 1921. у Сенти. Завршио је Учитељску школу у Новом Саду и од 1942. до 1944. радио као учитељ у Жабљу.[1]

За време окупације Војводине, илегално је радио за Народноослободилачки покрет (НОП). Након окупације био је секретар Среског и Градског комитета КПС у Жабљу, Сенти и Бачкој Тополи и члан Покрајинског комитета Комунистичке партије Србије за Војводину.[1]

Новембра 1945. биран је за народног посланика Уставотворне скупштине, а потом 1950. и 1953. за народног посланика Савезног већа Народне скупштине ФНРЈ. Биран је за посланика Народне скупштине АП Војводине и њеног потпредседника.[1]

Био је члан Главног одбора Социјалистичког радног народа Србије и члан Покрајинског одбора ССРНС за Војводину.[1]

На Деветом конгресу СКЈ, марта 1969. изабран је за члана Председништва СКЈ.

Погинуо је 27. августа 1969. у саобраћајној незгоди на магистралном путу ДубровникСарајево, код места Буна, у близини Мостара. Враћајући се са одмора, највероватније услед умора, возилом Пежо 404 прешао је у супротну коловозну траку и сударио се са камионом. Том приликом тешко је повређена његова супруга Милка Агбаба, која је преминула неколико дана касније.[2] Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[3]

Одликован је Орденом заслуга за народ другог реда и Орденом братства и јединства другог реда.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Ko je ko 1957, стр. 483.
  2. ^ „Poginuo Jožef Nađ”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 28. 8. 1969. стр. 1. 
  3. ^ „Sahranjen Jožef Nađ”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 8. 1969. стр. 1. 

Литература

уреди
  • Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263