Јозеф I Хабзбуршки

Јозеф I (нем. Joseph I.; Беч, 26. јул 1678 — Беч, 17. април 1711) био је владар из династије Хабзбурга, цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и надвојвода Аустрије, био је син цара Леополда I и његове треће жене Елеоноре од Пфалц-Нојбурга.

Јозеф I Хабзбуршки
Лични подаци
Датум рођења(1678-07-26)26. јул 1678.
Место рођењаБеч, Хабзбуршка монархија
Датум смрти17. април 1711.(1711-04-17) (32 год.)
Место смртиБеч, Хабзбуршка монархија
Породица
СупружникВилхелмина Амалија од Брауншвајг-Каленберга
ПотомствоМарија Јозефа од Аустрије, Archduke Leopold Joseph of Austria, Марија Амалија од Аустрије
РодитељиЛеополд I
Елеонора-Магдалена Нојбуршка
ДинастијаХабзбурзи
Цар Светог римског царства
Период1705 — 1711
ПретходникЛеополд I, цар Светог римског царства
НаследникКарло VI, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период(1687 – 1711)
ПретходникЛеополд I Хабзбуршки
НаследникКарло VI, цар Светог римског царства

Још за очеве владавине постао је краљ Угарске (1687) и краљ Римљана (1690). Добијањем титуле краља Римљана био је одређен да наследи оца на царском престолу. Учествовао је у рату за шпанско наслеђе. Заједно са царским генералом Лудвигом Вилхелмом, маркгрофом од Баден-Бадена, Јозеф је учествовао у опсади града Ландау у Пфалцу.

Царство је наследио након очеве смрти, 1705. у време када је царски војсковођа Еуген Савојски редовно односио победе над војскама Луја XIV. За време Јозефове владавине Угарска је била захваћена побуном Ференца Ракоција II, током које су Ракоцијеве присталице 1707. прогласиле да су Хабзбурговци лишени угарске круне. Ускоро су, међутим, покренути преговори између цара и побуњеника, за време којих Јозеф умире, а наставља их бан Јанош Палфи. Постигнути договор у Сатмару прогласио је општу амнестију и загарантовао права протестаната у Угарској на слободу вероисповести, а потписала га је 1. априла 1711. Јозефова мајка, царица Елеонора.[1]

Јозеф I је имао само једног сина Леополда Јозефа који је умро још 1701. године. Покушао је да Прагматичном санкцијом законски обезбеди да га наследи једна од ћерки, али је 1711. за цара изабран његов млађи брат Карло VI.

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карл II Штајерски (=22)
 
 
 
 
 
 
 
8. Фердинанд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Ана од Баварске (=23)
 
 
 
 
 
 
 
4. Фердинанд III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Вилхелм V, војвода Баварске (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Рената од Лорене (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Леополд I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Филип II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Ана од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карл II Штајерски (=16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Ана од Баварске (=17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Јозеф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Philip Louis, Count Palatine of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Wolfgang Wilhelm, Count Palatine of Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anna of Jülich-Cleves-Berg
 
 
 
 
 
 
 
6. Филип Вилхелм Палатински
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Вилхелм V, војвода Баварске (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Магдалена од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Рената од Лорене (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Елеонора-Магдалена Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Лудвиг V од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
14. Георг II од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Magdalene of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Јохан Георг I, изборник Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија Елеонора од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Магдалена Сибила од Пруске
 
 
 
 
 
 

Референце уреди

  1. ^ Berenger 2014, стр. 21.

Литература уреди


Цар Светог римског царства (1705—1711)
Краљ Угарске (1687 – 1711)