Јоланда Пољска

Јоланда Пољска
Јоланда Пољска
Лични подаци
Датум рођења	1235
Датум смрти	11. јун 1298. (62/63 год.)
Место смрти	Гњезно,
Породица
Супружник	Болеслав Побожни
Потомство	Јадвига од Калиша, Елизабета од Калиша
Родитељи	Бела IV; Марија Ласкарис
Династија	Арпадовци

Јоланда Пољска (1235 - Гњезно, 11. јун 1298) је била супруга Болеслава Побожног и католичка светитељка. Био је кћерке краља Беле IV и краљице Марије Ласкарис.

Позната као Блажена Јоланда или Јоланда од Угарске. Такође позната и као Јелена.

Била је сестра Маргарете од Мађарске и Кинге од Пољске (Кунигунда). Једна од њених тетака по оцу била је фрањевка Елизабета од Мађарске.

Живот

Као млада девојка, Јоланда је послата у Пољску на подучавање под надзором своје сестре војвоткиње Кинге, која је била удата за војводу Пољске. Тамо је била подстакнута да се уда за војводу Болеслава Побожног, што је и учинила 1257. године.^[1]^[2] Имали су три ћерке:

Елизабета од Калиша (1263 – 28. септембар 1304); удата за Хенрика V, војводу од Легнице;
Јадвига од Калиша (1266 – 10. децембар 1339); удала се за Владислава I Кратког, пољског краља;^[3]
Ана од Калиша (рођена 1278, датум смрти непознат); монахиња у Гњезну.

За време брака била је позната по великим услугама сиромашнима и потребитима у земљи, као и по томе што је била велики добротвор манастира, самостана и болница који су са њима повезани. Њен муж јој је дао толику подршку у њеним добротворним акцијама да је зарадио надимак „Побожни“. Остала је удовица 1279. године.

Верски рад

Након Болеславове смрти, војовткиње Јоланда и Кинга, заједно са једном од Јоландиних ћерки, Аном, повукле су се у манастир Сиромашне Кларе који је војвоткиња Кинга основала у Сандезу. Принуђена да се пресели због оружаног сукоба у региону, војвоткиња Јоланда је основала нови манастир у Гњезну.^[4] Била је наговорена да постане игуманија заједнице монахиња непосредно пре смрти.

Поштовање

Проглашена је кандидатом за свеца. Њене сестре, Кинга и Маргарет, већ су канонизоване.

Породично стабло

16. Геза II

8. Бела III

17. Еуфросина Кијевска

4. Андрија II Арпадовић

18. Рене од Шатијона

9. Агнеса од Антиохије

19. Констанца Антиохијска

2. Бела IV

20. Бертолд I од Истре

10. Бертолд IV, гроф од Мераније

21. Hedwig of Wittelsbach

5. Гертруда Меранска

22. Dedo V, Count of Wettin

11. Agnes of Wettin and Rochlitz

23. Matilda of Heinsberg

1. Јоланда Пољска

12. Manuel Laskaris

6. Теодор I Ласкарис

13. Ioanna Karatzaina

3. Марија Ласкарис

28. Андроник Дука Анђео

14. Алексије III Анђео

29. Euphrosyne Castamonitissa

7. Ана Анђелина Комнина

30. Андроник Дука Каматер

15. Еуфросина Дука Каматерина

Овај биографски чланак о владару је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Референце

^ Curta 2021, стр. 527
^ „"Blessed Jolenta of Poland", Franciscan Media”.
^ Burkhardt 2019, стр. 244–245
^ Roest 2013, стр. 148

Литература

Curta, Florin,, ур. (2021). The Routledge Handbook of East Central and Eastern Europe in the Middle Ages. Routledge. .
Burkhardt, Julia (2019). "Friars and Princesses in Late Medieval Poland. Encounters, Interactions and Agency". In Jaspert, Nikolas; Just, Imke (eds.). Queens, Princesses and Mendicants: Close Relations in a European Perspective. LIT Verlag.
Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princesses: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Translated by Palmai, Eva. Cambridge University Press.
Roest, Bert (2013). Order and Disorder: The Poor Clares Between Foundation and Reform. Brill.
Salagean, Tudor (2016). Transylvania in the Second Half of the Thirteenth Century: The Rise of the Congregational System. Brill.

[1] Curta 2021, стр. 527

[2] „"Blessed Jolenta of Poland", Franciscan Media”.

[3] Burkhardt 2019, стр. 244–245

[4] Roest 2013, стр. 148

[1]

[2]

[3]

[4]