Јон Лука Карађале
Јон Лука Карађале је био драмски писац, романсијер, песник, писац, позоришни редитељ, политички коментатор и румунски новинар, са грчким пореклом. Сматра се да је највећи румунски писац и један од најважнијих румунских писаца. Био је изабран за члана пост-мортем Румунске академије.
Јон Лука Карађале | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 1. фебруар 1852. |
Место рођења | Најманале, ![]() |
Датум смрти | 9. јун 1912.60 год.) ( |
Ранији животУреди
Рођен је 1. фебруара 1852. године у селу Најманале, данас носи његово име. Привлачило га је позориште, Лука се оженио 1839. са глумицом и певачицом Калоропулос, од које се растао без развода, заснивавши породицу са женом по имену Екатерина, ћерком грчког творца Луке Кириак Карабоаса. Прве студије је студирао између 1859. и 1860. са оцем Маринакеом, из цркве Светог Ђорђа. А од III до V разреда школовао се у Краљевској школи у Пиоешти. Године 1870. био је приморан да напусти глуму и пресели се са својом породицом у Букурешт.[1]
Каснији животУреди
У августу 1877. године, на почетку рата за независност, био је шеф румунске нације.
Карађале је међу осталим био и директор Народног позоришта у Букурешту.
Прва песма овог драматурга „Једне олујне ноћи“ (O noapte furtunoasă).
Године 1889., година смрти песника Михаиа Еминескуја, Карађале је објавио текст у "Нирвана". Године 1890. био је наставник историје у средњој школи Патријарх Свети Ђорђе. Исте године оженио се са Александрином Бурели, ћерком глумца Геатана Бурелија. Из овог брака има две ћерке.
У јануару 1893. године, повукао из новинарства. Крајем 1889. Карађале је оживео духовни часопис Мофтул.[1]
Постухмно препознавањеУреди
Карађале се радовао својим препознавањем својих опера у његово доба, али је такође био и критикован. После своје смрти, почео је да буде препознат по значају у румунској драматургији. После његове смрти, његове представе су игране и постале релевантне током комунистичког режима.[1]
ДелаУреди
- Ветровита ноћ (O noapte furtunoasă) 1879
- Кону Леонида на челу са реалношћу (Conu Leonida față cu reacțiunea) 1880
- Изгубљено писмо (O scrisoare pierdută) 1884
- Карневал (D-ale carnavalului) 1885
- Свекрва (O soacră)
- Почињемо (Începem)
- Први април (1 Aprilie)
- Напаст (Năpasta) 1890
Јон Лука Карађале на Викимедијиној остави. |
РеференцеУреди
- ^ а б в „Ion Luca Caragiale”.