Јосипдол

Јосипдол
Јосипдол;
	Јосипдол
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Карловачка
Општина	Јосипдол
Становништво
— 2011.	879
Географске карактеристике
Координате	45° 11′ 29″ С; 15° 17′ 13″ И / 45.191425° С; 15.286817° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	336 m
	Јосипдол Јосипдол на карти Хрватске
	Јосипдол Јосипдол на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број	47303 Јосипдол
Позивни број	+385 47
Регистарска ознака	OG
Веб-сајт	www.josipdol.hr

Јосипдол је општина и насељено место на северу Лике, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Структура

Јосипдол се данас састоји од три главне улице назване према градовима до којих воде: Карловачка улица која води према Карловцу, Огулинска улица води према Огулину, Сењска улица води према Сењу, и неколико „градских четврти": Сича, Кланац, Расадник, Трескавац, Туркаљи, Муњава, Ветерница, Лагер и Чаковац.

Географија

Јосипдол се налази у јужном делу Карловачке жупаније, 50 km од Карловца, 15 km од Огулина и 15 km од Плашког. Кроз Јосипдол пролази један од три пута које спајају Карловац са Хрватским приморјем, Јозефина. Иако Јосипдол административно припада Карловачкој жупанији, многи га сматрају најсевернијим личким градићем. Површина општине Јосипдол износи 165,41 km².

Становништво

На попису становништва 2011. године, општина Јосипдол је имала 3.773 становника, од чега у самом Јосипдолу 879.^[1]

У Јосипдолу данас живи око 88% Хрвата, 10% Срба и 2% припадника осталих националности. Хрвати живе у северо-западном делу Јосипдола, а Срби у југо-источном.

Општина Јосипдол

Број становника по пописима

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	3.987	4.850	5.172	5.823	6.631	7.117	6.985	7.682	7.461	7.853	8.267	8.454	7.826	7.906	8.035

напомене:

Настала из старе општине Огулин.

Јосипдол (насељено место)

Број становника по пописима

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	993	1.116	993	881	858	832	675	762	719	614	669	691	694	546	554

Национални састав

Националност^[2]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.
Хрвати	808 (81,36%)	775 (69,44%)	632 (63,64%)	539 (61,18%)	545 (63,51%)
Срби	152 (15,30%)	261 (23,38%)	227 (22,86%)	283 (32,12%)	296 (34,49%)
Југословени	0	26 (2,32%)	119 (11,98%)	33 (3,74%)	14 (1,63%)
остали и непознато	33 (3,32%)	54 (4,83%)	15 (1,51%)	26 (2,95%)	3 (0,34%)
Укупно	993	1.116	993	881	858

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Јосипдол је имало 1.116 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	775	69,44%
Срби	261	23,38%
Југословени	26	2,32%
Македонци	1	0,08%
Муслимани	1	0,08%
неопредељени	21	1,88%
непознато	31	2,77%
укупно: 1.116

Историја

Стари век

На подручју јосипдолског краја, у местима Чаковац, Скрадник и Царево Поље пронађени су трагови цивилизације из времена 6000-3500. године п. н. е. Такође су нађени остаци културе Јапода из бакарног доба од 3500-2200. године п. н. е, и остаци римске културе.

Средњи век

Пет километара од Јосипдола налази се Модруш, некад град и седиште бискупије. Године 1251. краљ Бела II дарује Модруш Бартолу Франкопанском. Време 14. и 15. века донело је врхунац славе и моћи Франкопанима и Модрушу. Из 15. века датира Модрушки урбар, писан глагољицом. Чести турски напади, продори и ратовања слабе моћ Франкопана. Модруш губи своју величину и сјај, а због својег положаја остаје тек гранична стражарница као гаранција сигурности позадинских земаља. Минули су векови, а један од великих средњовековних градова препуштен је времену и забораву.

Године 1756. до 1779. грађен је пут од Карловца до Сења назван по тадашњем цару и престолонаследнику, јозефинска цеста. У Тоуњу је 1775. године изграђен је двоспратни камени мост преко реке Тоуњчице са три отвора дугачак 45 m, висине 13 m и ширине 9 m.

Новије време

Током 20. века почиње озбиљнији развој Јосипдола, 1902. године оснива се Друштво дјевојака „Љубица Шојат" а 1906. основан је данашњи ДВД Јосипдол.

Већ 1918. године у Јосипдолу делују две пилане, а једна од тих била је окосница развоја Јосипдола све до 1941. године, 1935. основан је Јосипдолски Шпортски Клуб.

Дана 1. фебруара 1977. године отворена је нова (садашња) зграда са спортском двораном, а 1978. године. Јосипдолска ОШ постаје матична осмогодишња школа.

"Златним годинама“ Јосипдола сматра се раздобље од 1975. до 1985. када је изграђена школа, хотел, бензинска станица, зграда садашње општине, дечји вртић итд.

Привреда

Привреда Јосипдола је скоро занемарљива. Уз снабдевање дрветом, фабрике нема. Не ради ни некадашњи ДИП ни ТУП ни ОПЗ Јосипдол, који су некада запосшљавали велики део целокупног становништва Јосипдола, незапосленост је велика и већи дио становништва живи од социјалне помоћи.

Споменици и знаменитости

Католичка црква Св. Јосипа.
Православна црква Св. Арханђела Михајла и Гаврила.
Стари град Модруш.

Образовање

У Јосипдолу данас делује матична Основна Школа „Јосипдол“ са подручним осморазредним одељењима у Оштаријама и Тоуњу и подручни четвороразредним одељењима у Скраднику, Војновцу, Модрушу. Школа се у време Југославије звала Основна Школа „Рајко Трбовиц“ Јосипдол. Школа слави дане школе 19. марта на празник Св. Јосипа, заштитника места.

Гесло школе: „Живот је радост ако је испуњен љубављу и знањем“.

Култура

У Јосипдолу се од 2007. одржава фестивал духовне музике Тонкафест.

КУД „Градина“ Модруш.
Удружење за заштиту околине „Опстанак“ Јосипдол
Крижарско друштво „Драгутин Фифка“ Јосипдол
Ловачко друштво „Вепар“ Јосипдол
Друштво „Наша Дјеца“ Јосипдол

Спорт

НК Јосипдол
МНК „Сича“ Јосипдол
Теквондо клуб „Јагуар“ Јосипдол

Извори

ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Референце

^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2014.
^ ^а ^б ^в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Јосипдол, службена страница (језик: хрватски)

[1] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2014.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] а ^б ^в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]