Отворите главни мени

Јосипдол је општина и насељено место у Републици Хрватској, у Карловачкој жупанији.

Јосипдол
Panorama Josipdol.jpg
Јосипдол
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаЈосипдол
Становништво
 — (2011)Пад 879
Географске карактеристике
Координате45°11′29″ СГШ; 15°17′12″ ИГД / 45.191458° СГШ; 15.286788° ИГД / 45.191458; 15.286788Координате: 45°11′29″ СГШ; 15°17′12″ ИГД / 45.191458° СГШ; 15.286788° ИГД / 45.191458; 15.286788
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина336 м
Јосипдол на мапи Хрватске
Јосипдол
Јосипдол
Јосипдол на мапи Хрватске
Јосипдол на мапи Карловачке жупаније
Јосипдол
Јосипдол
Јосипдол на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47303 Јосипдол
Позивни број+385 47

СтруктураУреди

Јосипдол се данас састоји од три главне улице назване према градовима до којих воде: Карловачка улица која води према Карловцу, Огулинска улица води према Огулину, Сењска улица води према Сењу, и неколико „градских четврти": Сича, Кланац, Расадник, Трескавац, Туркаљи, Муњава, Ветерница, Лагер и Чаковац.

ГеографијаУреди

Јосипдол се налази у јужном делу Карловачке жупаније, 50 km од Карловца, 15 km од Огулина и 15 km од Плашког. Кроз Јосипдол пролази један од три пута које спајају Карловац са Хрватским приморјем, Јозефина. Иако Јосипдол административно припада Карловачкој жупанији, многи га сматрају најсевернијим личким градићем.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, општина Јосипдол је имала 3.773 становника, од чега у самом Јосипдолу 879.[1]

У Јосипдолу данас живи око 88% Хрвата, 10% Срба и 2% припадника осталих националности. Хрвати живе у северо—западном делу Јосипдола, а Срби у југо—источном.

Општина ЈосипдолУреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 3.987 4.850 5.172 5.823 6.631 7.117 6.985 7.682 7.461 7.853 8.267 8.454 7.826 7.906 8.035
  • напомене:

Настала из старе општине Огулин.

Јосипдол (насељено место)Уреди

Број становника по пописимаУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 993 1.116 993 881 858 832 675 762 719 614 669 691 694 546 554

Национални саставУреди

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 808 (81,36%) 775 (69,44%) 632 (63,64%) 539 (61,18%) 545 (63,51%)
Срби 152 (15,30%) 261 (23,38%) 227 (22,86%) 283 (32,12%) 296 (34,49%)
Југословени 0 26 (2,32%) 119 (11,98%) 33 (3,74%) 14 (1,63%)
остали и непознато 33 (3,32%) 54 (4,83%) 15 (1,51%) 26 (2,95%) 3 (0,34%)
Укупно 993 1.116 993 881 858

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Јосипдол је имало 1.116 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
775 69,44 %
Срби
  
261 23,38 %
Југословени
  
26 2,32 %
Македонци
  
1 0,08 %
Муслимани
  
1 0,08 %
неопредељени
  
21 1,88 %
непознато
  
31 2,77 %
укупно: 1.116

ИсторијаУреди

Стари векУреди

На подручју јосипдолског краја, у местима Чаковац, Скрадник и Царево Поље пронађени су трагови цивилизације из времена 6000-3500. године п. н. е. Такође су нађени остаци културе Јапода из бакарног доба од 3500-2200. године п. н. е, и остаци римске културе.

Средњи векУреди

Пет километара од Јосипдола налази се Модруш, некад град и седиште бискупије. Године 1251. краљ Бела II дарује Модруш Бартолу Франкопанском. Време 14. и 15. века донело је врхунац славе и моћи Франкопанима и Модрушу. Из 15. века датира Модрушки урбар, писан глагољицом. Чести турски напади, продори и ратовања слабе моћ Франкопана. Модруш губи своју величину и сјај, а због својег положаја остаје тек гранична стражарница као гаранција сигурности позадинских земаља. Минули су векови, а један од великих средњовековних градова препуштен је времену и забораву.

Године 1756. до 1779. грађен је пут од Карловца до Сења назван по тадашњем цару и престолонаследнику, јозефинска цеста. У Тоуњу је 1775. године изграђен је двоспратни камени мост преко реке Тоуњчице са три отвора дугачак 45 m, висине 13 m и ширине 9 m.

Новије времеУреди

Током 20. века почиње озбиљнији развој Јосипдола, 1902. године оснива се Друштво дјевојака „Љубица Шојат" а 1906. основан је данашњи ДВД Јосипдол.

Већ 1918. године у Јосипдолу делују две пилане, а једна од тих била је окосница развоја Јосипдола све до 1941. године, 1935. основан је Јосипдолски Шпортски Клуб.

1. фебруара 1977. године отворена је нова (садашња) зграда са спортском двораном, а 1978. године. Јосипдолска ОШ постаје матична осмогодишња школа.

"Златним годинама“ Јосипдола сматра се раздобље од 1975. до 1985. када је изграђена школа, хотел, бензинска станица, зграда садашње општине, дечји вртић итд.

ПривредаУреди

Привреда Јосипдола је скоро занемарљива. Уз снабдевање дрветом, фабрике нема. Не ради ни некадашњи ДИП ни ТУП ни ОПЗ Јосипдол, који су некада запосшљавали велики део целокупног становништва Јосипдола, незапосленост је велика и већи дио становништва живи од социјалне помоћи.

Познате особеУреди

Споменици и знаменитостиУреди

  • Католичка Црква Св. Јосипа.
  • Православна црква Св. Арханђела Михајла и Гаврила.
  • Стари град Модруш

ОбразовањеУреди

У Јосипдолу данас делује матична Основна Школа „Јосипдол“ са подручним осморазредним одељењима у Оштаријама и Тоуњу и подручни четвороразредним одељењима у Скраднику, Војновцу, Модрушу. Школа се је у време Југославије звала Основна Школа „Рајко Трбовиц“ Јосипдол. Школа слави дане школе 19. марта на празник Св. Јосипа, заштитника места.

Гесло школе: „Живот је радост ако је испуњен љубављу и знањем“.

КултураУреди

У Јосипдолу се од 2007. одржава фестивал духовне музике Тонкафест.

  • КУД „Градина“ Модруш.
  • Удружење за заштиту околине „Опстанак“ Јосипдол
  • Крижарско друштво „Драгутин Фифка“ Јосипдол
  • Ловачко друштво „Вепар“ Јосипдол
  • Друштво „Наша Дјеца“ Јосипдол

СпортУреди

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 28. 5. 2014. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди