Јохан Брисман

Јохан Брисман (глсрп. Jan Brězan, нем., лат. Johannes Briesmann, Brießmann, Briesmannus; Котбус, 31. децембар 1488Кенигсберг, 1. октобар 1549) био је немачки теолог, реформатор у Бранденбургу и Пруској (лужичкосрпског порекла); организатор лутеранских цркава у Прусији и Ливонији.[1]

Јохан Брисман
Johann-Briesmann.jpg
Јохан Брисман
Датум рођења(1488-12-31)31. децембар 1488.
Место рођењаКотбус, маркгрофовија Бранденбург
Датум смрти1. октобар 1549.(1549-10-01) (60 год.)
Место смртиКенигсберг, Пруска
За друга значења, погледајте Брезан.

БиографијаУреди

Јохан Брисман, Лужички Србин, био је син имућног грађанина.[2] Деда Брисмана, који је умро 1496. године, био је градоначелник Котбуса.[3]

Након школовања уписао се на Универзитет у Витенбергу,[3] где је студирао теологију од 1507. до 1510. године.[2] Године 1510. постао је монах у фрањевачком самостану у Котбусу, заређен за свештеника. У Витенбергу је вероватно присуствовао Лутеровим предавањима. Године 1518. постао је лектор на Универзитету у Франкфурту на Одри. Године 1520. у Витенбергу добио је докторску титулу.[3] Година 1520—1522. поново у Витенбергу, тамо 1521. године — лицентиат. По налогу градског већа 1522. године протеран је из Витенберга. По повратку у Котбус био је проповедник при манастирској (лужичкосрпској) цркви.[4] Проповедајући нову веру у Котбусу, дошао је у сукоб са властима.[5] Године 1522. на захтев Лутера се вратио у Витенберг.[2]

Од 1523. до 1527. године био је парохијски свештеник у Кенигсбергу.[2] Године 1525. оженио се Елизабетом Сакхајм из Кенигсберга. Године 1527. веће Риге је именовало Бризмана за суперинтенданта Ливоније. Одржавао је преписку с Лутером и Меланхтоном.[6] Од 1527. до 1531. године био је парохијски свештеник у Риги, од 1531. до 1546. године — у Кенигсбергу (први евангелистички парохијски свештеник у Пруске). Од 1546. до 1549. године учествовао у управљању бискупијом.[4] Учествовао је у стварању Универзитета у Кенигсбергу.[5] Од 1544. године био је заменик и од 1546. године — конзерватор (канцелар) универзитета. Исте године постао је „председник Самландске бискупије”.[2] Имао је велики утицај на организацију реформације у Ливонији.[5]

Објавио је теолошке списе и проповеди на латинском и немачком језику.[2] 1. октобра 1549. године Брисман је умро од куге.[3]

ДелаУреди

  • Flosculi de homine interiore et exteriore de fide et opidus (1523)
  • Ein Sermon v. dreierlei heilsamer Beichte (1524)
  • Etliche Trostgespräche (1525)
  • Annotationes in apocalypsin (1527)

РеференцеУреди

  1. ^ „Johann Briessmann”. // oxfordreference.com. 
  2. ^ а б в г д ђ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 70—71. 
  3. ^ а б в г Schüler, Martin. „Briesmann, Johannes”. // stadtmuseum-cottbus.de. 
  4. ^ а б Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 70—71. 
  5. ^ а б в Stegmann, Andreas. „Briesmann, Johannes (1488–1549)”. // reformation-mark-brandenburg.de. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2019. Приступљено 10. 05. 2019. 
  6. ^ Wartenberg, Günther. „Briesmann, Johannes”. // kulturportal-west-ost.eu. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2019. Приступљено 10. 05. 2019.