Јохан Дајзенхофер
Јохан Дајзенхофер (нем. Johann Deisenhofer; Цузамалтхајм, 30. децембар 1943) је немачки биохемичар који је, заједно са Хартмутом Михелом и Робертом Хубером, добио Нобелову награду за хемију 1988. године за одређивање прве кристалне структуре интегралног мембранског протеина, комплекса протеина везаног за мембрану и ко-фактора који су неопходни за фотосинтезу.[1] [2] [3] [4]
| Јохан Дајзенхофер | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. децембар 1943. |
| Место рођења | Цузамалтхајм,  Немачка |
| Образовање | Технички универзитет у Минхену, Институту за биохемију Макс Планк |
| Научни рад | |
| Поље | биохемија, биофизика |
| Институција | Југозападни медицински центар универзитета Тексаса |
| Награде | Нобелова награда за хемију (1988) |
Младост и образовање уреди
Рођен у Баварској, Дајзенхофер је докторирао на Техничком универзитету у Минхену на истраживачком раду урађеном на Институту за биохемију Макс Планк у Мартинсрајду, предграђу Минхена, у западној Немачкој 1974. Тамо је истраживао до 1988. године, када се придружио научном особљу Медицинског института Хауард Хјус и факултету Одељења за биохемију Медицинског центра Универзитета Тексаса у Даласу.
Каријера уреди
Заједно са Михелом и Хубером, Дајзенхофер је одредио тродимензионалну структуру протеинског комплекса који се налази у одређеним фотосинтетским бактеријама. За овај мембрански протеински комплекс, назван фотосинтетски реакциони центар, било је познато да игра пресудну улогу у покретању једноставне врсте фотосинтезе. Између 1982. и 1985. године, троје научника користило је рендгенску кристалографију да би утврдило тачан распоред више од 10 000 атома који чине протеински комплекс. Њихова истраживања су повећала опште разумевање механизама фотосинтезе и открила сличности између фотосинтетских процеса биљака и бактерија.[5]
Дајзенхофер тренутно ради у одбору саветника Научника и инжењера за Америку, организације која се фокусира на промоцију здраве науке у америчкој влади. 2003. године био је један од 22 нобеловца који су потписали Хуманистички манифест.[6] Тренутно је професор на Одељењу за биофизику Југозападног медицинског центра универзитета Тексаса.[7]
Референце уреди
- ^ Frängsmyr, Tore; Malmström, Bo G., ур. (1992). Nobel Lectures, Chemistry 1981-1990. World Scientific Publishing Co. Приступљено 24. 6. 2014.
- ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (2000). „Johann Deisenhofer—Nobel Laureate in Chemistry”. Mayo Clinic Proceedings. 75 (2): 164. PMID 10683655. doi:10.4065/75.2.164
.
- ^ Biography at www.nobel.org
- ^ Huber, R.; Deisenhofer, J.; Colman, P. M.; Matsushima, M.; Palm, W. (1976). „Crystallographic structure studies of an IgG molecule and an Fc fragment”. Nature. 264 (5585): 415—20. Bibcode:1976Natur.264..415H. PMID 1004567. doi:10.1038/264415a0.
- ^ Deisenhofer, J.; Epp, O.; Miki, K.; Huber, R.; Michel, H. (1985). „Structure of the protein subunits in the photosynthetic reaction centre of Rhodopseudomonas viridis at 3Å resolution”. Nature. 318 (6047): 618—624. Bibcode:1985Natur.318..618D. PMID 22439175. doi:10.1038/318618a0.
- ^ „Notable Signers”. Humanism and Its Aspirations. American Humanist Association. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2012.
- ^ „Johann Deisenhofer, Ph.D. - Faculty Profile - UT Southwestern”. Приступљено 24. 6. 2014.
