Јохан Фридрих Гмелин

Јохан Фридрих Гмелин (нем. Johann Friedrich Gmelin; 8. август 1748 – 1. новембар 1804) — немачки природњак, ботаничар, ентомолог, херпетолог и малаколог.

Јохан Фридрих Гмелин
Johann Friedrich Gmelin.jpg
Јохан Фридрих Гмелин
Датум рођења(1748-08-08)8. август 1748.
Место рођењаТибинген
Свето римско царство
Датум смрти1. новембар 1804.(1804-11-01) (56 год.)
Место смртиГетинген
Електорат Брауншвајг-Линебург
ПољеПриродна историја, ботаника и ентомологија
ИнституцијаУниверзитет у Гетингену и Универзитет у Тибингену
УченициГеорг Фридрих Хилдебрант,
Фридрих Штромајер,
Карл Фридрих Килмајер и
Вилхелм Август Лампадиус
Скраћено име аутора у ботаници J.F.Gmel.

ОбразовањеУреди

Гмелин је рођен 1748. у Тибингену као син професора Филипа Фридриха Гмелина. Студирао је медицину код свог оца[1] на Универзитету у Тибингену, где је магистрирао 1768. са тезом "Irritabilitatem vegetabilium, in singulis plantarum partibus exploratam ulterioribusque experimentis confirmatam". Тезу је одбранио пред комисијом на чијем челу је био Фердинанд Кристоф Етингер.[2]

КаријераУреди

Гмелин је 1769. постављен за ванредног професора медицине на Универзитету у Тибингену, а 1773. постао је професор филозофије и професор медицине на Универзитету у Гетингену. Именован је 1778. за шефа катедре за медицину и професора хемије, ботанике и минералогије. Умро је 1804. у Гетингену.

Издао је неколико уџебника из области хемије, фармацеутике, минералогије и ботанике. Завршио је и издао 1788. XIII издање дела „Систем природеКарла фон Линеа. Оно је садржало описе и научна имена великог броја нових врста, као и неке врсте које је раније без давања научног имена описао Џон Латам. Гмелинова публикација се цитира као извор ауторства за више од 290 врста птица[3] и већег броја врста лептира.[4]

ЗаоставштинаУреди

Међу студенте Јохана Фридриха Гмелина убрајају се истакнати научни делатници као што су Георг Фридрих Хилдебрант, Карл Фридрих Килмајер, Фридрих Штромајер и Вилхелм Август Лампадиус.

Јохан Фридрих Гмелин је отац хемичара Леополда Гмелина.

На пољу херпетологије описао је многе нове врсте водоземаца и гмизаваца. У области малакологије описао је и именовао бројне врсте пужева. Познат је и по открићу америчке штуке (Esox americanus) 1789.

У његову част је једна врста биљке названа Гмелинов пелин (Artemisia gmelinii).

ДелаУреди

 
Гроб Јохана Фридриха Гмелина у Гетингену
  • Gmelin, Johann Friedrich; Ferdinand Christoph Oetinger (1768). Irritabilitatem vegetabilium, in singulis plantarum partibus exploraam ulterioribusque experimentis confirmatam. Thesis Tübingen. OCLC 10717434. 
  • Allgemeine Geschichte der Gifte (два тома, 1776/1777)
  • Allgemeine Geschichte der Pflanzengifte (1777)
  • Allgemeine Geschichte der mineralischen Gifte (1777)
  • Einleitung in die Chemie (1780)
  • Beyträge zur Geschichte des teutschen Bergbaus (1783)
  • Ueber die neuere Entdeckungen in der Lehre von der Luft, und deren Anwendung auf Arzneikunst (1784)
  • Grundsätze der technischen Chemie (1786)
  • Grundriß der Pharmazie (1792)
  • Geschichte der Chemie (1799)
  • Allgemeine Geschichte der thierischen und mineralischen Gifte (1806)

ИзвориУреди

  1. ^ Mainz, Vera V.; Girolami, Gregory S. (1998). „Genealogy Database Entry: Gmelin, Johann Friedrich” (PDF). School of Chemical Sciences Web Genealogy. University of Illinois, Champaign-Urbana. Приступљено 19. 4. 2019. 
  2. ^ Irritabilitatem vegetabilium in singulis plantarum partibus exploratatam
  3. ^ Gill, Frank; Donsker, David (ур.). „IOC World Bird List Version 5.4”. International Ornithologists' Union. Приступљено 24. 1. 2016. 
  4. ^ Vane-Wright, R. I., 1975. "The butterflies named by J. F. Gmelin (Lepidoptera: Rhopalocera)". Bulletin of the British Museum (Natural History), Entomology, 32: 17-64.pdf

Спољашње везеУреди