Југоисточни статистички регион јесте једна од 8 статистичких региона Северне Македоније. Управно средиште области је град Струмица.

Југоисточни регион
Југоисточен плански регион
Положај
Држава Северна Македонија
Админ. центарСтрумица
Површина2.739 km2
 — број ст.171.416
 — густина ст.62,58 ст./km2
Број општина10

Положај

уреди
 
Струмица, највећи град региона

Југоисточни статистички регион се налази у југоисточном делу земље и има државну границу на истоку са Бугарском и на југу са Грчком. Са других страна област се граничи са другим областима:

Историја

уреди
 
Област око Струмице, која је 1919. године припала Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Током средњег века, у овој области се у више наврата смењивала византијска, бугарска и српска власт. Последње раздобље византијске власти окончано је 1334. године,[1] када је Струмица ушла у састав Србије.[2] У време распада Српског царства и стварања посебних великашких држава, ова област улази у састав Серске државе, а након Маричке битке (1371) постаје саставни део државе Дејановића. Након погибије Константина Дејановића у боју на Ровинама (1395), ово подручје заузимају Турци. Након ослобођења од турске власти (1912), део овог подручје улази у састав Краљевине Србије, док други део (Струмица) привремено потпада под бугарску власт. За време Првог светског рата, бугарска војска је починила бројна насиља над становништвом ове области. Након ослобођења (1918) и област Струмице је укључена у састав новостворене Краљевине СХС (Југославије). Ово подручје је 1929. године постало део Вардарске бановине. За време Другог светског рата, бугарска окупаторска војска је поново починила тешка злодела над становништвом у овој области. Након коначног ослобођења (1944), читаво подручје је ушло у састав нове југословенске федералне јединице Македоније.

Општине

уреди

Становништво

уреди

Југоисточни статистички регион имао је по последњем попису из 2002. г. 171.416 становника, од чега у самом граду Струмици 35.311 ст.

Кретање броја становника:

Година пописа Становништво Промена
1994. 167.941 н/п
2002. 171.416 +3,13%

Према народности састав становништва 2002. године био је следећи:

Број Постотак
Укупно 173.814 100%
Македонци 154.957 90,39%
Турци 12.661 7,38%
Срби 1.194 0,69%
остали 2.604 1,51%

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Острогорски 1969, стр. 471-472.
  2. ^ Ћирковић 1995, стр. 135-136.

Литература

уреди