Југославистика

вишезначна научна дисциплина која је у своме историјском облику коришћена као кровни термин за посебне славистичке студије са простора би

Југославистика (словен. Jugoslovanske študije; мкд. Југословенски студии; алб. Studime Jugosllave; нем. Jugoslawistik; лат. Iugoslavistica) је вишезначна научна дисциплина која је у своме историјском облику коришћена као кровни термин за посебне славистичке студије са простора бивше Југославије (србистика, кроатистика, македонистика, монтенегристика, словенистика и боснистика) док се данас користи у ужем смислу интердисциплинарнога проучавања настанка идеје југословенства, југословенске државе, њезине историје, нестанка као и одређених постјугословенских друштвених феномена.[1]

Енциклопедија Југославије (прво издање)

Распад југословенске државе почетком 1990-их довео је у питање само постојање дисциплине док су многе институције мењале називе, преусмериле се на еманциповање посебних и уже дефинисаних националних студија или су затваране. Тај је процес створио потребу за есенцијалним редефинисањем југославистике у односу на блиско сродну јужнославистику (која уз постјугословенски простор укључује и Бугарску) и србокроатистику (која се даље диференцирала на кроатистику, србистику, монтенегристику и боснистику).[2] У своме есеју „Фантом југославистике” (нем. Das Phantom der Jugoslavistik) из 1993. године немачки слависта Рајнхард Лауер је истакао како је цела дисциплина југославистике утемељена на историјској коинциденцији постојања југословенске државе и на „искључивање бугарских компонената и интереса” закључујући да би јужнославистика требала да зауме њено место.[2] Упркос овим интерпретацијама, конфликт на просторима бивше Југославије привукао је значајну академску пажњу са више од 130 објављених књига и са бројним ауторима који да изучавају у оквиру југославенских или постјугославенских студија.[3] Због тих је ратова југославистика у току 1990-их била уско повезана и са безбедносним студијама.[4] Данас је ова дисциплина у значајно суженом и прецизније дефинисаном облику усмерена на интердисциплинарна истраживања разних југословенских и постјугословенских феномена, друштвених односа и пракси.[5]

Извори уреди

  1. ^ Ана Петров; Андрија Филиповић (2017). „Introduction: Towards Yugoslav Studies”. AM Journal of Art and Media Studies (13): 1—4. 
  2. ^ а б Елена Меснер (2008). „Die Frage der Südslawistik/Jugoslawistik/Serbokroatistik nach 1991”. Kakanien Revisited. 27 (2): 1—6. 
  3. ^ Сабрина П. Рамет (2005). Thinking about Yugoslavia: Scholarly Debates about the Yugoslav Breakup and the Wars in Bosnia and Kosovo. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85151-0. 
  4. ^ James Gow (1993). „Yugoslav studies and security studies: The future”. Journal of Area Studies. 1 (3): 169—176. 
  5. ^ „Разговори о Југославији: увод у (пост) југословенске студије (19)”. Музеј Југославије. Приступљено 1. 5. 2022.