Југословенска национална странка
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Југословенска национална странка је била политичка странка у Краљевини Југославији између 1931. и 1941.
Југословенска национална странка Jugoslovenska nacionalna stranka | |
|---|---|
| Лидери | Петар Живковић, Никола Узуновић, Богољуб Јевтић. |
| Основана | 1931. |
| Распуштена | 1941. (10 год.) |
| Претходник | Југословенска радикална сељачка демократија |
| Седиште |  Краљевина Југославија |
| Идеологија | Ауторитаризам Ројализам Централизација Анти-федерализам Конзервативизам Југословенски национализам |
Дана 6. јануара 1929. краљ Александар I Карађорђевић је распустио Народну скупштину, укинуо Устав и забранио све политичке партије. Године 1931. краљ уводи нови Устав и формално враћа политичку слободу, иако је de facto, велики део политичке моћи остајао њему и влади.
Pод вођством премијера Петра Живковића 1931. godine формирана је Југословенска радикална сељачка демократија, као режимска странка у земљи. Саставни делови ЈРСД су били прорежимски кадрови Народне радикалне странке, Демократске странке и десно католичко крило Словеначке народне странке.
У јуну 1933, ЈРСД мења име у Југословенска национална странка и постаје заступник централизације и југословенског национализма. Од 1932. до 1935, генерал Петар Живковић, Милан Сршкић и Никола Узуновић су били премијери док је ЈНС била на власти.
Смрт краља Александра и расписивање нових избора су били озбиљан ударац ЈНС-у и њеном лидеру Богољубу Јевтићу. После избора (које је ипак победила ЈНС) Милан Стојадиновић (бивши члан ЈНС) је формирао нову странку, под називом Југословенска радикална заједница, заједно са Словеначком народном странком и Југословенском муслиманском организацијом и постао премијер, избачивши ЈНС са политичке сцене.[1]
ЈНС је прешла у опозицију. На чело странке је дошао Петар Живковић. Живковић се ослањао на намеснике Раденка Станковића и Ива Перовића, који су као масони били противници Корошецове клерикалне политике.[2] Југословенска национална странка није учествовала на изборима 1938, иако добар део чланова ЈНС био на листи опозиционог Блока народне слоге.
После Априлског рата 1941. ЈНС је распуштена.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Petranović 1988, стр. 264.
- ^ Petranović 1988, стр. 284.
ЛитератураУреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.