Југословенска радикална заједница

Југословенска радикална заједница (ЈРЗ; Jugoslavenska radikalna zajednica, Jugoslovanska radikalna skupnost, колок.: Јереза) била је политичка странка у Краљевини Југославији.

Југословенска радикална заједница
Emblem of the Yugoslav Radical Union (JRZ).svg
ПредседникМилан Стојадиновић Драгиша Цветковић
ОснивачМилан Стојадиновић
Основана1935.
Распуштена1941.
СедиштеБеоград,
 Краљевина Југославија
Идеологијајугословенски фашизам
југословенски национализам
југославизам
корпоративизам
монархизам
антикомунизам
Политичка позицијаКрајња десница
Боје     Црна (официјелна)
     Зелена

ИсторијатУреди

Странка је формирана од стране југословенског премијера Милана Стојадиновића 1935. године. Прва земаљска скупштина је одржана 1 - 2. јуна 1936.[1]

ЈРЗ је била подељена de facto на три дела: у Србији ЈРЗ су чинили већи део чланова Народне радикалне странке и мањи делови Југословенске националне странке; у Словенији, ЈРЗ је била заступљена од кадрова Словеначке народне странке, која је била очувала своју унутрашњу структуру. Југословенска муслиманска организација је била представница муслиманана и чинила је трећи елемент ЈРЗ. ЈРЗ је истиснула из политичког живота Југословенску националну странку, ослабљену после Марсељског атентата на краља Александра.[2]Иако је наступала као јединствена политичка формација, делови ЈРЗ фактички нису губили своју индивидуалност.[3] Ни у једном периоду међуратне историје заокруживање или опкољавање Хрвата није био тако јасно изражен као за време владе Милана Стојадиновића.[3]

Милан Стојадиновић је био на челу странке до 1939. године све док је био председник владе Краљевине Југославије. На том положају га је заменио Драгиша Цветковић председник влада од 1939. до 1941. године. Под Драгишом Цветковићем је започета тиха ликвидација странке. Она је практично престала да постоји формирањем владе Цветковић-Мачек, мада формално није укинута или растурена.[4]
Програм ЈРЗ је донет приликом њеног оснивања 1935. године и чинила су га четири основна начела: јединство државе и народа, монархија и династија Карађорђевић. [4]

ПредседнициУреди

Фотографија Име и презиме Мандат
др Милан Стојадиновић 1935-1939
Драгиша Цветковић 1939-1941

Познати члановиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Политика", 3. јун 1936, стр. 3-4
  2. ^ Петрановић 1988, стр. 264.
  3. ^ а б Петрановић 1988, стр. 265.
  4. ^ а б Маликовић, Драги; Растовић, Александар; Шуваковић, Урош (2007). Парламентарне странке у Краљевини СХС-Југославији, књига 1, Настанак, равој и партијски системи. Косовкса Митровица-Београд. 
  5. ^ „Мартенс: Андрић је био југословенски националиста”. РТС. 5. јун 2020. 

ЛитератураУреди