Википедија

Јуз Алешковски

Јосиф Ефимович Алешковски (рус. Ио́сиф Ефи́мович Алешко́вский), познат као Јуз Алешковски (Краснојарск, 21. септембар 1929 — Тампа, 21. март 2022) био је савремени руски писац, песник, драматург и извођач сопствених песама.[1]

Јуз Алешковски
Јуз Алешковски
Пуно имеЈосиф Ефимович Алешковски
Датум рођења(1929-09-21)21. септембар 1929.
Место рођењаКраснојарск
 СССР
Датум смрти21. март 2022.(2022-03-21) (92 год.)
Место смртиТампа
 САД
Веб-сајтyuz.ru

Биографија уреди

Јуз Алешковски је рођен у Краснојарску 1929. године, када је његова руска јеврејска[2] породица тамо кратко боравила због очевог посла. Три месеца касније његова породица се вратила у Москву. Његово средњошколско образовање је прекинуто због евакуације породице током Другог светског рата.[3]

Године 1949. Алешковски је позван у совјетску морнарицу, али је због кршења дисциплинског кодекса морао да служи четири године затвора (1950–1953). Након што је одслужио казну, Алешковски се вратио у Москву и почео да пише књиге за децу.[4][5]

Алешковски је такође писао песме и изводио их. Неке од њих, посебно Друже Стаљине, ти си велики научник (Товарищ Сталин, вы большой ученый) и Окурочек (Мали опушак), постале су изузетно популарне у Совјетском Савезу и сматрају се народним класицима.[6]

Алешковски је такође писао сценарије за филмове и телевизију и примљен је у Савез совјетских писаца.

Од самог почетка своје каријере, Алешковски није компромитовао своје писање како би био у складу са званичном совјетском доктрином, па су из тог разлога његове новеле и романи били доступни само у самиздату. Неке од његових песама уврштене су у субверзивни самоиздавачки алманах Метропол (1979).

Без наде да ће бити званично објављен у Совјетском Савезу, Алешковски је емигрирао на Запад 1979. и чекао своју визу за улазак у Сједињене Америчке Државе у Француској и Аустрији. Следеће године га је позвао Универзитет Веслијан и тим поводом се настанио у Мидлтауну, где је живео и служио као гостујући руски емигрантски писац у Веслијановом руском одељењу.[7] Године 1987. добио је Гугенхајмову стипендију за белетристику.[8] Године 2002. Алешковски је освојио Пушкинску награду.

Стил писања уреди

Алешковски је имао изразит стил писања - комбинацију сказа и сатире совјетских друштвених или научних експеримената. Већина његових списа је дубоко духовита. Новела Николај Николајевич исмева совјетску глупост у псеудонаучним биолошким експериментима. Његов роман Кенгур прича причу о старом лопову и његовим искушењима током суђења из стаљинистичке ере ; Сам Јосиф Стаљин је лик. Други суштински елемент стила Алешковског је фантазија и гротеска. Његов роман Рука дефинише совјетску комунистичку доктрину као модерну представу апсолутног зла.

Књига последњих речи бави се суштинском темом руске књижевности, "проблемом малог човека" - тешкоћом друштвене егзистенције једноставног, али поштеног човека. Тему је започео Николај Гогољ, а даље је појачао и драматизовао Фјодор Достојевски, између осталих.

Алешковски је био један од првих који је у свом писању користио псовке. Његова најпознатија и најцењенија дела су његове антистаљинистичке песме, које су постале део урбане народне традиције у Совјетском Савезу, а неки чак погрешно сматрају да су анонимне.

Радови уреди

Романи уреди

  • Николај Николајевич (написано 1970, објављено 1980)
  • Кенгур (написано 1974-75, објављено 1981)
  • Рука (написано 1978-80, објављено 1980)
  • Камуфлажа (1978)
  • Вртешка (1979)
  • Скромна плава марама (1981)
  • Смрт у Москви (1983)
  • Руру (1985)
  • Флеа Танго (1987)
  • Прстен у футроли (1991)
  • Претпоследњи живот (2009)
  • Мали затворски роман (2011)

Кратке приче уреди

  • Књига последњих речи - 35 злочина (збирка, Вермонт 1984)

Сценарио уреди

  • Шта ти се дешава? (1975)
  • Киш, две торбе и цела недеља (1974)
  • Несрећа (1974)
  • Ево мог села (1972)

Дечији романи уреди

  • Киш, две торбе и цела недеља
  • Киш и ја у Криму (1975)

Остала дела уреди

  • Антологија руске сатире и хумора (Vol 8)
  • Сабрана дела (3 издања до данас)

Преведено на енглески уреди

  • Nikolai Nikolaevich and Camouflage: Two Novels, Columbia University Press, 2019 (The Russian Library). Превео Дафилд Вајт. Уредила Сузан Фусо.

Додатна литература уреди

Напомене и референце уреди

  1. ^ „Умер писатель и исполнитель Юз Алешковский”. Радио Свобода. 
  2. ^ „Неподцензурный правдолюб”. Jewish Observer. 10. 10. 2019. 
  3. ^ „Юз Алешковский - жизнь”. www.yuz.ru. 
  4. ^ „Главный матерщинник: Юз Алешковский”. Архивирано из оригинала 2018-03-23. г. Приступљено 2018-03-23. 
  5. ^ „Юз Алешковский: «Мне нужен мысленный собеседник»”. Год Литературы. 
  6. ^ Тексты песен Ю. Алешковского на сайте автора.
  7. ^ „Wesleyan University - Russian Department”. Архивирано из оригинала 12. 8. 2010. г. Приступљено 16. 8. 2010. 
  8. ^ „John Simon Guggenheim Foundation | Yuz Aleshkovsky”. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуз_Алешковски&oldid=26638716”