Јулијевци-Клаудијевци
Јулијевци-Клаудијевци, односно Јулијевско-клаудијевска династија, термин је којим се означавају првих пет римских царева, који су се на престолу налазили од 27. п. н. е., када је Октавијан Август успоставио поредак познат под називом принципат, до 68. године н. е., када је цар Нерон извршио самоубиство. Свих пет царева били су путем брачних веза и усвајања повезани с патрицијским римским родовима Јулијеваца (Ivlii) и Клаудијеваца (Clavdii).
| Јулијевско-клаудијевска династија | |
|---|---|
| Држава |  Римско царство |
| Владарска титула | |
| Оснивач | Октавијан Август |
| Посљедњи владар | Нерон |
| Владавина | 27. п. н. е. — 68. н. е. |
| Смјена | Година четири цара |
| Вјера | Римски политеизам Грчко-римска религија |
Свих пет владара је пратио сличан образац, на власт су дошли кроз породичне везе, Царству су освојили нове територије, покренули велике грађевинске пројекте и волео их је народ, али су их сваки пут њихови сенатори одбацили.[1]
ИсторијатУреди
Октавијан Август, први римски цар је припадао роду Јулијеваца јер га је усинио Јулије Цезар, брат његове баке, након Цезарове смрти. Тиберије, кога је Август одредио за наследника, припадао је роду Клаудијеваца, али је након посвојења од стране Августа постао члан и рода Јулијеваца. Последња три цара јулијевско-клаудијевске династије имала су заједничко јулијевско-клаудијевско порекло, али нису званично припадали роду Јулија. Веза је прекинута када Тиберије није усинио Гаја Калигулу. Калигула је имао заједничко јулијско-клаудијевско порекло, а био је и рођени Августов праунук. Клаудије је припадао роду Клаудијеваца, али је истовремено био и члан рода Јулијеваца преко своје баке с мајчине стране, Октавије Старије, Августове сестре, чија је пак бака са мајчине стране била Јулија, сестра Јулија Цезара. Нерон је такође делио заједничке јулијевско-клаудијевске претке и био је рођени Августов чукунунук.
Занимљиво је колико се често међу владарима јулијевско-клаудијевске династије наилази на крвно сродство ујака односно нећака у другом колену:
- 1) Август је био Цезаров сестрић у другом колену Јулија Цезара (и његов усвојени син).
- 2) Калигула је био Тиберијев синовац у другом колену (и његов усвојени син)
- 3) Клаудије је био сестрић у другом колену.
- 4) Нерон је био Клаудијев сестрић у другом колену (и његов усвојени син)).
Осим тога, цар је понекад своме наследнику био очух, дакле постојао је однос успостављен путем брачних веза:
- 1) Август је био Тиберијев очух.
- 2) Нерон, поред тога што је био Клаудијев сестрић у другом колену, био је такође његов посинак (његова мајка Агрипина Млађа била је Клаудијева братичина а истовремено и Клаудијева четврта жена). Често је присутан и однос стриц/синовац: Тиберије је био Клаудијев стриц, а Клаудије Калигулин.
Ниједан јулијевско-клаудијевски цар није био директни потомак у крвном сродству са својим непосредним претходником. И Тиберије и Клаудије имали су директних потомака (Тиберијев унук Тиберије Гемел, Клаудијев син Британик), али су за наследнике престола обојица одабрала своје нећаке у другом колену.
