Ј (ћириличко)

ћириличко слово
Ћириличко слово Ј
Cyrillic letter Je - uppercase and lowercase.svg
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Ј је једанаесто слово српске ћирилице. Копитарица је народно име слова ј које је Вук Караџић увео под утицајем Јернеја Копитара.[тражи се извор] Према словеначком лингвисту и имену народа. Ово слово постојало је у руском курзивном писму крајем 17. - почетком 19. века. као варијанта слова „і“ (само на оним позицијама где је изговарано као „ј“, на пример „маіоръ“) и у том својству се сведочи у бројним документима. Коначно је престао да се користи у каснијим годинама Николе 1. У типографским фонтовима га није било.

Слово Ј је у српску ћирилицу унео Вук Караџић када је писао Први српски рјечник. Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Светић-Хаџић, тадашњи велики књижевник. У вези са тим је позната анегдота, односно шта је Вук једном приликом приметио и како је оправдао овај свој поступак: „Видим, да из латинице нисам узео слово ј, ти сад не би био Јован него ован!“[1] Поред слова Ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова љ, њ, ђ, ћ, џ.

Ниједно друго слово не изазива такав отпор као надимак попут овог. Људи верују да то почиње латинизацијом и креолизацијом, као што је то у Угровлашкој после Пожаревачког мира. Средином 19. века, код његове куће у Будиму, Јована Берића је питао шта ће учинити Вуку због његове ј, на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. [2]

Слово Ј је, према фонетици:

  • консонант (сугласник) - један од 25
  • сонант (врло звучан сугласник) - један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)
  • предњонепчани сугласник - један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)
  • меки предњонепчани сугласник - један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)

Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници:

  • Ђ - настаје од Д+Ј
  • Ћ - настаје од Т+Ј
  • Љ - настаје од Л+Ј
  • Њ - настаје од Н+Ј

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Маринковић, С. & Марковић, С. (прирередили) Српске народне приповетке. Креативни центар: Београд. 2001. ISBN 978-86-7781-053-5.
  2. ^ Јовановић, М. Jезик и друштвена историја. Београд, 2002, с. 24.