Отворите главни мени

Љеш (алб. Lesh, Lezha или Lezhë, лат. Allexio, итал. Alessio) је град у сјеверозападној Албанији са око 20.000 становника.

Љеш
Lesh
LEZHA.JPG
Љеш
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Албанија
Становништво
 — (2001)14 495
Географске карактеристике
Координате41°47′01″ СГШ; 19°38′37″ ИГД / 41.7836° СГШ; 19.6436° ИГД / 41.7836; 19.6436Координате: 41°47′01″ СГШ; 19°38′37″ ИГД / 41.7836° СГШ; 19.6436° ИГД / 41.7836; 19.6436
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина82 м
Љеш на мапи Албаније
Љеш
Љеш
Љеш на мапи Албаније
Остали подаци
Поштански број4501-4502
Позивни број215
Регистарска ознакаLE

Налази се на лијевој обали Дрима око 9 километара од ушћа Дрима у Јадранско море. Подручје је тешко проходно, мочварно и слабо насељено. Љеш је значајна раскрсница аутомобилских путева за Драч, Тирану, Скадар и Свети Јован (Шенђин). Од Љеша је Дрим низводно плован за мање бродове, а на обали мора је лука Свети Јован.

Град је основао Дионизије из Сиракузе 385. године п. н. е, и тад је зван Лис (лат. Lissus).

Иван Јастребов је записао да је Љеш један од најстаријих градова. Константин Порфирогенит га назова Елисос. Био је једна од пријестоница илирског краља Генција. Након њега, 168. године прије Христа, био је римски град, а затим је припадао ромејским царевима, па српскимкраљевина, а након њих и Балшићима и Млечанима од 136. године. Затим припада Турцима од 1487. године. Град нје на обали Дрима, а тврђава је над градом на врху Меркинске планине која се уздиже изнад града. Градић је тада био прљав а тврђава је била у рушевном стању. Изнад тврђаве на брду видјеле су се рушевине цркве Св. Николе. Наводно је ту био покопан Скендербег, док је по другој верзији покопан у цркву Св. Николе, бившој катедралној цркви у Љешу. Она је претворена у џамију, као и друга црква, Св. Ђорђа. [1]

У Првом балканском рату, Љеш 18. новембра 1912. заузимају дијелови српске Дринске II дивизије и Шумадијско-албанског одреда. Преко Љеша зими 1915.-1916. прелази већи дио српске војске при повлачењу на југ из Србије, током Првог свјетског рата.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 353. Београд: Службени гласник. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди