Љубан Једнак (Горње Селиште, код Глине, 2. септембар 1916Београд, 5. мај 1997) био је једини преживели сведок покоља у православној цркви у Глини.

Љубан Једнак
Љубан Једнак на сведочењу
Датум рођења(1916-08-28)28. август 1916.
Место рођењаГорње Селиште, код ГлинеАустроугарска
Датум смрти5. мај 1997.(1997-05-05) (80 год.)
Место смртиБеоград СР Југославија

Љубан Једнак једини је преживели сведок по злу чувеног и јединственог злочина, који су починиле усташе 29. и 30. јула и 4. и 5. августа 1941. у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини, у тадашњој Независној Држави Хрватској. За непуних десет дана Павелићеве усташе су у цркви заклали 1.764 Срба са подручја Кордуна, Баније, а затим спалиле цркву.[1] Љубан Једнак је сведочио у послератном судском процесу на суђењу министру унутрашњих послова тзв. НДХ Андрији Артуковићу.

Једнак је доживео судбину својих Крајишника, прогнан је у „Олуји” 1995. године и 1997. године умро у Београду, далеко од свог родног краја.

Иначе, након Другог светског рата на месту цркве у којој се десио злочин, саграђен је спомен дом, испред кога су постављене табле с именима побијених. Након „Олује”, спомен дом је променио име у „Хрватски дом“, а табле с именима жртава су уклоњене.[1]

Документарни филм уреди

У продукцији филмске компаније Сине Про 93, 1996. године[2] снимљен је документарни филм „Говорило ми је нешто да ћу остат' жив“[3], по сценарију и режији Спасоја Јовановића[4][5] и Мирослава Станковића[6][7]

 
Љубан Једнак на месту страдања Срба у Глини

Референце уреди

  1. ^ а б РТС: „Парастос жртвама усташког масакра у Глини“, 29. јул 2012, Приступљено 12.4.2013.
  2. ^ Сине Про 93: „Филмографија“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2011), Приступљено 26. 3. 2013.
  3. ^ Јадовно: „Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат' жив“, 13. 3. 2012., Приступљено 26. 3. 2013.
  4. ^ Србослов: „Мр Спасоје Јовановић, борац за истину упокојио се у Прагу“[мртва веза], Биљана Живковић, 21. 11. 2012., Приступљено 26. 3. 2013.
  5. ^ Двери Србије: „Ново предавање у Ротердаму“, 7. 4. 2011., Приступљено 26. 3. 2013.
  6. ^ Политика: Филмови о великанима, М. Сретеновић, 27., Приступљено 26. 3. 2013.
  7. ^ Сине Про 93: „Мирослав Станковић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2011), Приступљено 26. 3. 2013.

Литература уреди

Спољашње везе уреди