Љубиша Ђокић
Љубиша Ђокић (Даниловград, 27. октобар 1929 – Београд, 7. септембар 1996) био је српски и југословенски редитељ, драмски писац, драматург и сценариста и универзитетски професор. Ђокић је био продекан и декан Факултета драмских уметности у Београду.
Љубиша Ђокић | |
|---|---|
| Датум рођења | 27. октобар 1929. |
| Место рођења | Даниловград |
| Датум смрти | 7. септембар 1996. (66 год.) |
Биографија
уредиИако је рођен у Даниловграду, најраније детињство је провео у Брчком. У Београд са породицом долази пре Другог светског рата, када је његова мајка добила посао учитељице у Вишњици. Оба родитеља су му били просветни радници.[1]
Љубиша Ђокић је дипломирао на Филозофском факултету и Позоришној академији у Београду. Књижевни рад је започео као дечји песник, да би потом почео да пише драмска дела, а највише бајке, такође, за децу[2]. Своје прве радове је у почетку објављивао по разним часописима.[3]
Изведени су следећи његови комади:
уреди- У цара Тројана Козије уши (Позориште "Бошко Буха" у Београду, 1954)
- Биберче (Позориште "Бошко Буха" у Београду, 1954)
- Грдило (Позориште "Бошко Буха" у Београду, 1963)
- Новогодишња бајка ( Народно позориште у Сомбору, 1963)
- Витез страха (Позориште "Бошко Буха" у Београду, 1966)
- Коларићу-Панићу (Мало позориште "Душко Радовић, 1987)
- Бајка о времену (Народно позориште "Стерија" у Вршцу, 1984)
- Оловни новчић
- До последњег шаха
- У оази Тарапани и др.
Објавио је дечије књиге:
уреди- Позоришне бајке (Београд, 1981)
- Мала позорница (Београд, Сарајево 1986)
- Коларићу-Панићу; Закључана врата (Београд 1984)
- Мали живот на четири шапе (Београд 1987) и др.
Позоришне бајке за децу је писао рељефно, приказујући занимљиве ликове у оквиру сценских радњи прожетих песничком фантазијом. [2] За бајку: „Дечак и лопов” је добио награду: „Младо поколење” и награду Политикиног забавника.
Редитељ и сценариста
уредиОсим књижевног рада, радио је и као сценариста и редитељ. Први професионални редитељски ангажман добио је у Радио-Београду, где је од 1956. године режирао бројне радио-драмске емисије. [4] Као професионални редитељ, режирао је велики број представа у Народном позоришту у Мостару, где је био редитељ од 1958. до 1962. године, а повремено је гостовао на сценама позоришта у Крагујевцу, Сомбору, Зрењанину, Ужицу, Београду и Скопљу.[3] На сцену је поставио, као редитељ, тридесетак драмских дела. Написао је десетину драмских дела за дечју сцену, која су с великим успехом играна на југословенским позорницама, а приказана су и на бројним гостовањима у иностранству.[4]
Режирао је велики број серија и емисија за децу. Најпознатије су: Коцка, коцка, коцкица (коју је започео као редитељ и сценариста), Расковник и Коларићу-панићу (коју је у потпуности режирао).[5]
Професор на Факултету драмских уметности у Београду
уредиЉубиша Ђокић је био редовни професор драматургије од оснивања Катедре за драматургију 1960. године на Факултету драмских уметности у Београду. Oд 1962. године је упознавао студенте са Основама драматургије и практичном применом појмова из области Технике драме. Продекан је био од 1973 до 1975, а декан од 1975 до 1977. године. Своју збирку књига је завештао Библиотеци Факултета драмских уметности где се данас налазе као Легат Љубише Ђокића [6]
Објавио је више радова из области Драматургије и позоришта за децу у стручним часописима.[4] Објавио је уџбеник: Основи драматургије, 1989.
Од 1968. до 1975. био је председник Међународне организације позоришта за децу и омладину – АСИТЕЈ.
Референце
уреди- ^ Ђокић, Љубиша (1987). Мали живот на четири шапе. Београд: Вук Караџић. стр. 91.
- ^ а б Jovanović, Raško V. (2013). Leksikon drame i pozorišta. Dejan Jaćimović. Beograd. ISBN 978-86-07-01999-1. OCLC 883837997.
- ^ а б Đokić, Ljubiša. (1989). Olovni novčić. Božo. Stefanović, "Rade Bitanga"). Sarajevo: "Veselin Masleša". ISBN 86-21-00353-8. OCLC 453094995.
- ^ а б в „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2022-11-08.
- ^ „Српски писци”. www.livebinders.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-08.
- ^ Svetozar, Rapajić (2015), English: Monograph - Faculty of Dramatic Arts in Belgrade, 2015 (PDF), Приступљено 2022-11-08
