Љубовиђа (жупа)

Љубовиђа је била стара српска средњовековна жупа која је обухватала слив реке Љубовиђе, леве притоке Лима, јужно од Пријепоља у средњем Полимљу. Овој жупи припадало је и место Бродарево (Brodareua in Juppa Liubouilia). У њој је син Вукана Немањића, Димитрије (калуђер Давид) саградио цркву „Давидовицу“. Почетком 15. века, у овој жупи се често помињу Комарани (предео и стари трг на левој обали Лима до кога су долазили дубровачки каравани). Након пада под турску власт средином 15. века, жупа Љубовиђа је претворена у истимену нахију, која је припадала Херцеговачком санџаку. Подручје Љубовиђе и Вранеша је такође називано Доњи Колашин. Ова област је 1865. године ушла у састав Новопазарског санџака, а затим је од 1902. до 1912. године чинило посебну доњоколашинску, односно вранешку казу у саставу Сјеничког санџака. Након коначног ослобођења од турске власти (1912), подручје Љубовиђе је прикључено Црној Гори.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ Šabanović 1959, стр. 164, 166, 230

ЛитератураУреди

  • Љубиша Динић, Југозападна Србија у средњем веку, Зборник Филозофског факултета у Београду (1970) 239-249.
  • Ђуро Тошић: О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2 (1996) 1997, 101-113.
  • Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.