Љубомир Ловрић
Љубомир Ловрић (Нови Сад, 28. мај 1920 — Београд, 26. август 1994) био је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер. Играо је на позицији голмана.
| Љубомир Ловрић | |||
|---|---|---|---|
 Ловрић као играч Југославије | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 28. мај 1920. | ||
| Место рођења | Нови Сад, Краљевство СХС | ||
| Датум смрти | 26. август 1994. (74 год.) | ||
| Место смрти | Београд, СРЈ | ||
| Држављанство | СФРЈ | ||
| Позиција | голман | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1937—1941 1945—1952 |
СК Југославија Црвена звезда |
78 |
(0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1939—1948 | СФР Југославија | 5 | (0) |
Награде
| |||
Каријера уреди
Почео је од 1934. да се развија и брани у подмлатку, а постао је стандардни првотимац СК Југославија - Београд 1937. године. Након Другог светског рата чувао је мрежу Црвене звезде (1945-1952), са којом је 1951. освојио првенство, бранећи на 241 званичној утакмици (примио 244 гола).
Био је спортски новинар и радио у београдским листовима "Правда" (1939-1941), "Младост" (1945-1951) и "Борба" (1952-1959), а у пензију је отишао као главни уредник листа "Спорт" (1959-1980).
Као члан Извршног одбора Фудбалског савеза Југославије био је члан селекторске комисије (1959-1964) и самостални савезни капитен (1964 - саставио 11 репрезентација).
Репрезентација уреди
 |
Уз пет утакмица за селекцију Београда, одиграо је и пет за сениорску репрезентацију Југославије (1939-1948) и примио 11 голова. Дебитовао је на утакмици против Енглеске, а последњу утакмицу за национални тим одиграо је 13. августа 1948. против Шведске (1:3) у Лондону, у финалу олимпијског турнира и освојио је сребрну медаљу.[1] |
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Љубомир Ловрић на сајту reprezentacija.rs
- Љубомир Ловрић на сајту Olympedia.org
- Љубомир Ловрић на сајту Sports-Reference.com (архивирано)
