Отворите главни мени

Љубомир Тадић (Смријечно, 14. мај 1925Београд, 31. децембар 2013) био је професор филозофије, академик и члан САНУ.

Љубомир Тадић
LjubomirTadic.jpg
Датум рођења(1925-05-14)14. мај 1925.
Место рођењаСмријечно
Краљевина СХС
Датум смрти31. децембар 2013.(2013-12-31) (88 год.)
Место смртиБеоград
Србија

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 14. маја 1925. године у селу Смријечно, код Плужина у Црној Гори. Његов отац Павле био је поручник црногорске војске.

Основну школу је завршио у родном месту. Пошто је у међувремену избио Други светски рат, прекинуо је школовање и 1941. са 16 година отишао у партизане. Носилац Партизанске споменице 1941. Током рата више чланова његове породице је убијено.[1]

Гимназију је завршио у Сарајеву 1946. године, а право је студирао у Сарајеву и Београду. Дипломирао је 1952, а докторирао 1959. године.

Каријеру је почео 1954. године као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а убрзо је постао и ванредни професор. Године 1962. постао је виши саветник и Институту друштвених наука у Београду.

Године 1968. био је један од предводника студентског протеста, а 1974. је због „неподобности“ удаљен са факултета.Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[2]

Од 1985. је био дописни, а од 1994. редовни члан Српске академије наука и уметности. Уз др Драгољуба Мићуновића један је од високих интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке у децембру 1989. године.

Љубомир Тадић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, изабран је за председника Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је председник огранка Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[4]

Године 2006. издао је први од шест томова своје књиге „Филозофија права“.

Преминуо је у Београду у ноћи 30/31. децембра 2013. године.[5][6][7] Сахрањен је 4. јануара 2014. на Новом гробљу у Београду.[8]

Љубомир Тадић је имао ћерку Вјеру и сина Бориса Тадића, бившег председника Србије. Супруга му је била Невенка Тадић.

Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи.

РеференцеУреди

  1. ^ Veljko Lalić (26. 12. 2013). „Тајна преписка Љубе Тадића и Милована Ђиласа (Недељник, 26. децембар 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 18. 04. 2015. Приступљено 24. 4. 2015. 
  2. ^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2015. Приступљено 11. 06. 2015.  Текст „ Univerzitet u Beogradu ” игнорисан (помоћ)
  3. ^ Ћупић 2001.
  4. ^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG
  5. ^ „Преминуо академик Љубомир Тадић, отац Бориса Тадића („Блиц“, 31. децембар 2013)”. Blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2014. Приступљено 24. 4. 2015. 
  6. ^ „Умро Љубомир Тадић (Б92, 31. децембар 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2015. 
  7. ^ Танјуг (31. 12. 2013). „Преминуо академик Љубомир Тадић („Политика“, 31. децембар 2013)”. Politika.rs. Приступљено 24. 4. 2015. 
  8. ^ „Сахрањен Љубомир Тадић („Блиц“, 4. јануар 2014)”. Blic.rs. Приступљено 24. 4. 2015. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди