Брашовско писмо

(преусмерено са Њаскуово писмо)

Писмо из Брашова (rum. Scrisoarea lui Neacşu) је први писани споменик на влашком језику, који се сматра претечом савременог румунског језика. У пракси, влашки језик је словенски. Крајем 17. века, са владавином фанариота, језик у дунавским кнежевинама почиње да се мења. Унификација кнежевина је писана влашком ћирилицом, а Париски мир (1856) доприноси латинизацији и руманизацији Влашке.

Брашовско писмо је од 29. јуни пре Пад Београда (1521)
Прва школа "Антон Пан".

Писмо, поред израза говорног језика на почетку 16. века северно од Дунава, садржи бројне словенске речи и изразе.

Написана је румунском ћирилицом. Име долази од града Брашова, где га је отворио локални архивар Фридрих Штенер и предао Николају Јорги, који га је објавио. Написао га је влашки бољар и трговац Њакшу из Дугог Поља (сада Кампулунг) Јоханесу (Хансу) Бенкнеру, градском судији у Брашову. [1]

Модерни и политички третманиУреди

Бугарски историчари се ругају покушајима да се измисли средњовековна румунска књижевност.[2] Словенски је званични језик и користи се у Влашкој и Молдавији до краја 17. века, тј. до почетка владавине фанариота. У 19. веку у Влашкој Словени су познати као Срби или Раци, док бугарски националисти пишу да су они "Бугари". [3]

Када је Владимир Жириновски 1994. године посетио Софију изјавио је:

Види јошУреди

РеференцеУреди