Википедија

Њуфаундланд

(преусмерено са Њуфаундленд)

Њуфаундленд (енгл. Newfoundland,[4] франц. Terre-Neuve, лат. Terra Nova),[5] велико је острво на североисточној обали Северној Америци и најнасељенији део канадске провинције Њуфаундленд и Лабрадор. Острву Њуфаундленд (првобитно названо Terra Nova) је вероватно име дао Италијан Џон Кабот 1497, што је најстарији европски назив у Северној Америци. Провинција у којој се ово острво налазило звала се Њуфаундленд до 2001, када је преименована у Њуфаундленд и Лабрадор (поштанска скраћеница је промењена из NF у NL). Њуфаундленд је одвојен од полуострва Лабрадор пролазом Бел Ил, а од Острва Кејп Бретон Каботовим пролазом. Он затвара ушће реке Сен Лорен, стварајући Залив Сен Лоренс, највећи залив на свету. Најближи сусед Њуфаундленда је мала прекоморска заједница Свети Пјер и Микелон.

Њуфаундленд
„The Rock”[1][2]
Географија
Површина108.860 km2
Обала9.656 km
Висина814 m
Највиши врхКабокс
Администрација
Највећи градСент Џонс
Њуфаундленд и Лабрадор
Демографија
Становништво477787  (2016)
Густина ст.4,39 стан./km2
Додатне информације
[3]

Површина острва је 108,860 km² и по томе је 16. по величини острво на свету.[6] Њуфаундленд и придружена мала острва имају укупну површину од 111.390 квадратних километара.[7] Главни град провинције Сент Џонс, основан је на југоисточном врху острва. Кејп Спиер, јужно од града је најисточнија тачка Канаде. Острво има око 485.000 становника.

Становници Њуфаундленд изговарају „њу-фин-ленд“ или „њу-фан-ленд“. На Њуфаундленду се говори дијалектом енглеског језика познатом као „њуфаундлендски енглески“, дијалектом француског језика познатом као „њуфаундлендски француски“ и дијалектом ирског језика познатог као „њуфаундлендски ирски“. Према званичној статистици пописа становништва Канаде из 2006. године, 57% становника Њуфаундланда и Лабрадора је навело да су британског или ирског порекла, при чему 43,2% тврди да им је најмање један родитељ Енглез, 21,5% најмање један родитељ Ирац, а 7% најмање један родитељ шкотског порекла. Поред тога, 6,1% тврди да је бар један родитељ француског порекла.[8] Укупна популација острва према попису из 2006. године износила је 479.105.

Историја Уреди

Њуфаундланд је дуго био насељен домородачким народима културе Дорсета, Биотацима, који су говорили сада изумрли биотачки језик.

Острво је вероватно посетио исландски истраживач Лејф Ериксон у 11. веку, који је земљу на коју је наишао назвао „Винланд“.[9] Прва потврђена посета била је од стране Нордијаца који су изградили привремену базу у Ланси Медоуз, нордијско насеље у близини најсевернијег врха Њуфаундланда (рт Норман), које је датирано на пре око 1000 година. Ово место се сматра јединим неоспорним доказом о претколумбовском контакту између Старог и Новог света, ако се не рачуна нордијско-инуитски контакт на Гренланду.

Сматрало се да је Појнт Роси, на југозападу Њуфаундланда, друго нордијско налазиште све док ископавања 2015. и 2016. нису открила никакве доказе о присуству Нордијаца.[10]

Дана 5. августа 1583. године, Хамфри Гилберт је прогласио Њуфаундланд као прву прекоморска колонију Енглеске под Краљевском повељом краљице Елизабете I, чиме је званично успостављена претеча знатно каснијег Британског царства.[11] Њуфаундланд се сматра најстаријом британском колонијом.[12]

Имигранти су развили различите дијалекте повезане са насељавањем на острву: њуфаундландски енглески, њуфаундландски француски.[13] У 19. веку је такође постојао дијалект ирског познат као њуфаундландски ирски.[13] Блиско сродан дијалекат шкотском гелском такође је говорен на острву током 19. и раног 20. века, посебно у области долине Кодрој, углавном међу досељеници са острва Кејп Бретон, Нова Шкотска.[14] Гелска имена су одражавала повезаност са риболовом: на шкотском гелском острво се звало Eilean a' Trosg, дословно 'Острво бакалара';[15] Слично, ирски назив Talamh an Éisc значи 'Земља риба'.

Референце Уреди

  1. ^ Dekel, Jon (22. 7. 2014). „Shaun Majumder brings Burlington, Newfoundland, to the world with Majumder Manor”. National Post. Архивирано из оригинала 29. 7. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2014. „After all, it’s not every day the a famous native son of The Rock returns to its capital.” 
  2. ^ Gunn, Malcolm (10. 7. 2014). „The term "go anywhere" has been redefined with the redesign of a family favorite”. Milwaukee Journal Sentinel. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2014. „Canada's 10th province is called "The Rock" for good reason.” 
  3. ^ Population calculated by removing Labrador (27,197), Little Bay Islands (71), Miles Cove (104), Port Anson (130), Lushes Bight-Beaumont-Beaumont North (168), Pilley's Island (294), Brighton (188), Triton (983), Division No. 8, Subd. D (10), Division No. 8, Subd. H (1,900), Cottlesville (271), Summerford (906), Division No. 8, Subd. I (216), Crow Head (177), Twillingate (2,196), Change Islands (208), Fogo Island (2,244), Greenspond (266), St. Brendan's (145), Division No. 7, Subd. L (1,232), Division No. 1, Subd. R (322), Wabana (2,146), Ramea (447) and Dissemination Block 10090097012 (108) from the province of Newfoundland and Labrador (519,716).
  4. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  5. ^ Both names can be found in this document Архивирано март 28, 2019 на сајту Wayback Machine.Ikkarumikluak means "place of many shoals" while Kallunasillik means "place of many white people". It is thought the Ikkarumiklua was used before the colonization of Newfoundland and was later replaced by Kallunasillik. It is also thought that Ikkarumiklua may have been a term for the Great Northern Peninsula and not the island as a whole.
  6. ^ „Atlas of Canada, Islands”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2006. 
  7. ^ „NL Government website: Areas”. Архивирано из оригинала 3. 10. 2006. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  8. ^ „2006 Statistics Canada National Census: Newfoundland and Labrador”. Statistics Canada. 28. 7. 2009. Архивирано из оригинала 15. 1. 2011. г. Приступљено 19. 4. 2010. 
  9. ^ „Leif Eriksson”. HISTORY. 
  10. ^ Parcak, Sarah; Mumford, Gregory (8. 11. 2017). „Point Rosee, Codroy Valley, NL (ClBu-07) 2016 Test Excavations under Archaeological Investigation Permit #16.26” (PDF). geraldpennyassociates.com, 42 pages. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 6. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018. „[The 2015 and 2016 excavations] found no evidence whatsoever for either a Norse presence or human activity at Point Rosee prior to the historic period. […] None of the team members, including the Norse specialists, deemed this area [Point Rosee] as having any traces of human activity.” 
  11. ^ GILBERT (Saunders Family), SIR HUMPHREY" (history), Dictionary of Canadian Biography Online, University of Toronto, May 2, 2005
  12. ^ „The British Empire: The Map Room”. Приступљено 21. 6. 2010. 
  13. ^ а б „Language”. www.heritage.nf.ca. 
  14. ^ Bennett, Margaret (1989). The Last Stronghold: Scottish Gaelic Traditions of Newfoundland, Canongate, May 11, 1989.
  15. ^ Dwelly, Edward (1920). Illustrated Gaelic – English Dictionary, September 2001.

Литература Уреди

  • John Gimlette, Theatre of Fish, (Hutchinson, London). 2005. ISBN 0-09-179519-2.
  • Michael Harris. 1992. Rare Ambition: The Crosbies of Newfoundland. Penguin. ISBN 0-14-023220-6.
  • Wayne Johnston. 1999. The Colony Of Unrequited Dreams, Vintage Canada, Toronto, Ontario. ISBN 978-0-676-97215-3 (0-676-97215-2)
  • Kevin Major, As Near To Heaven by Sea, (Toronto, 2001)
  • Neary, Peter, and Patrick O'Flaherty. Part of the main : an illustrated history of Newfoundland and Labrador (1983) online free to borrow
  • Rowe, Frederick William. A history of Newfoundland and Labrador (1980) online free to borrow
  • Barnes, Capt. William Morris. When Ships Were Ships (And Not Tin Pots), 1931. Available in digital format at Memorial University site here.
  • Birkenhead, Lord. The Story of Newfoundland (2nd ed., 1920) 192pp
  • Hatton, Joseph and Moses Harvey, Newfoundland: Its History and Present Condition, (London, 1883) complete text online* MacKay, R. A. Newfoundland: Economic, Diplomatic, and Strategic Studies, (1946) online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2009)
  • Millais, John Guille. The Newfoundland Guide Book, 1911: Including Labrador and St. Pierre (1911)? online edition; also reprinted 2009
  • Moyles, Robert Gordon, ed. "Complaints is Many and Various, But the Odd Divil Likes It": Nineteenth Century Views of Newfoundland (1975).
  • Pedley, Charles.History of Newfoundland, (London, 1863) complete text online
  • Prowse, D. W., A History of Newfoundland (1895), current edition 2002, Portugal Cove, Newfoundland: Boulder Publications. complete text online
  • Tocque, Philip. Newfoundland as It Was and Is, (London, 1878) complete text online
  • „Atlas of Canada – Rivers”. Natural Resources Canada. 26. 10. 2004. Архивирано из оригинала 29. 03. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2007. 
  • Joseph Smallwood ed. The Encyclopedia of Newfoundland and Labrador St. John's: Newfoundland Book Publishers, (1961) (rev ed. 1984), 2 vol.; also cd-rom edition
  • Bannister, Jerry. The Rule of the Admirals: Law, Custom, and Naval Government in Newfoundland, 1699–1832. U. of Toronto Press for Osgoode Society, 2003.
  • Blake, Raymond B. Canadians at Last: Canada Integrates Newfoundland as a Province. U. of Toronto Press, 1994. 252 pp.
  • Cadigan, Sean T. Newfoundland and Labrador: A History U. of Toronto Press, 2009. Standard scholarly history
  • Cadigan, Sean T. Hope and Deception in Conception Bay: Merchant-Settler Relations in Newfoundland, 1785–1855. U. of Toronto Press, (1995). 242 pp.
  • Casey, G.J., and Elizabeth Miller, eds., Tempered Days: A Century of Newfoundland Fiction St. John's: Killick Press, 1996.
  • Dickinson, Anthony B. and Sanger, Chesley W. Twentieth-Century Shore-Station Whaling in Newfoundland and Labrador. McGill-Queen's U. Press, (2005).
  • Earle; Karl Mcneil. "Cousins of a Kind: The Newfoundland and Labrador Relationship with the United States" American Review of Canadian Studies Vol: 28. Issue: 4. 1998. pp : 387–411.
  • English, Christopher, ed. Essays in the History of Canadian Law. Vol. 9. Two Islands: Newfoundland and Prince Edward Island. U. of Toronto Press, (2005).
  • FitzGerald, John Edward. Conflict and culture in Irish-Newfoundland Roman Catholicism, 1829-1850 (U of Ottawa, 1997). online Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2021)
  • Fay, C. R.; Life and Labour in Newfoundland University of Toronto Press, 1956
  • Greene, John P. Between Damnation and Starvation: Priests and Merchants in Newfoundland Politics, 1745–1855.McGill-Queen's U. Press, 2000. 340 pp.
  • Guy, Raymond W. Memory is a Fickle Jade: A Collection of Historical Essays about Newfoundland and Her People. St. John's, : Creative Book Publ., 1996. 202 pp.
  • Hale, David. "The Newfoundland Lesson," The International Economy. v17#3 (Summer 2003). pp 52+. online edition
  • Handcock, W. Gordon. Newfoundland Origins and Patterns of Migration: A Statistical and Cartographic Summary. (St. John's: Memorial University of Newfoundland, 1977).
  • Handcock, W. Gordon (2003). Soe Longe as There Comes Noe Women: Origins of English Settlement in Newfoundland. Milton Ontario: Global Heritage Press. .
  • Harris, Leslie. Newfoundland and Labrador: A Brief History (1968)
  • Hollett, Calvin. Shouting, Embracing, and Dancing with Ecstasy: The Growth of Methodism in Newfoundland, 1774–1874 (2010)
  • Jackson, Lawrence. Newfoundland & Labrador Fitzhenry & Whiteside Ltd. 1999. ISBN 1-55041-261-2.;
  • Kealey, Linda, ed. Pursuing Equality: Historical Perspectives on Women in Newfoundland and Labrador. St. John's: Institute of Social and Economic Research, 1993. 310 pp.
  • Gene Long, Suspended State: Newfoundland Before Canada Breakwater Books Ltd. ISBN 1-55081-144-4; (1999)
  • R. A. MacKay; Newfoundland; Economic, Diplomatic, and Strategic Studies Oxford University Press, (1946)
  • McCann, Phillip. Schooling in a Fishing Society: Education and Economic Conditions in Newfoundland and Labrador, 1836–1986. St. John's: Inst. of Social and Econ. Res., 1994. 277 pp.
  • Neary, Peter. Newfoundland in the North Atlantic world, 1929–1949. McGill-Queen's University Press, 1996
  • O'Flaherty, Patrick. Old Newfoundland: A History to 1843. St John's: Long Beach, 1999. 284 pp.
  • Pope, Peter E. Fish into Wine: The Newfoundland Plantation in the Seventeenth Century. U. of North Carolina Press, 2004. 464 pp.
  • Prowse, David W. (1896). A History of Newfoundland from the English, Colonial, and Foreign Records. London: Eyre and Spottiswoode. ISBN 9780665514869. Приступљено 2009-08-15. 
  • Whitcomb, Dr. Ed. A Short History of Newfoundland and Labrador. Ottawa. From Sea To Sea Enterprises. 2011. ISBN 978-0-9865967-3-5.. 64 pp.
  • Wright, Miriam. A Fishery for Modern Times: The State and the Industrialization of the Newfoundland Fishery, 1934–1968. Oxford U. Press, 2001. 176 pp.
  • Halpert, Herbert; Widdowson, J. D. A.; Lovelace, Martin J.; and Collins, Eileen, ed. Folktales of Newfoundland: The Resilience of the Oral Tradition. New York: Garland, 1996. 1175 pp.
  • Harvey, M. Newfoundland in 1900. A treatise of the geography, natural resources and history of the Island, embracing an account of recent and present large material movements, finely illustrated with maps and half-tone engravings (1900) 187 pp.
  • Neary, Peter, and Patrick O'Flaherty, eds. By Great Waters: A Newfoundland and Labrador Anthology (1974)
  • O'Flaherty, Patrick ed. The Rock Observed: Literary Responses to Newfoundland and Its People (1979)
  • Rompkey, Ronald, ed. Terre-Neuve: Anthologie des Voyageurs Français, 1814–1914 [Newfoundland: anthology of French travelers, 1814–1914]. Presse University de Rennes, 2004. 304 pp.
  • Smallwood, Joseph R. I Chose Canada: The Memoirs of the Honourable Joseph R. "Joey" Smallwood. (1973). 600 pp.
  • Kennedy, Arnold. Sport and Adventure in Newfoundland and West Indies, (London, 1885) complete text online
  • Moses Harvey, Newfoundland, England's Oldest Colony, (London, 1897) complete text online
  • J. P. Howley, Mineral Resources of Newfoundland, (St. John's, 1909)
  • P. T. McGrath, Newfound in 1911, (London, 1911)
  • Year Book and Almanac of Newfoundland edited by J.W. Withers

Спољашње везе Уреди

 
Њуфаундланд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њуфаундланд&oldid=26192054”