Ћирилична баштина

Ћирилична баштина је културно-туристичка манифестација која се организује у месецу мају у Бајиној Башти, а посвећена је српском језику и очувању ћирилице. Манифестација је настала на основу Декларације о заштити и неговању ћирилице коју је Скупштина општине Бајина Башта усвојила 5. марта 2019. године.[1][2]

ЋБ лого.jpg
Жанрочување српског језика и културе
Датум(и)месец мај
Основан2019.
ЛокацијаБајина Башта
ОснивачиОпштина Бајина Башта

ДекларацијаУреди

Аутор Декларације о заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта је одборник Синиша Спасојевић, који је са одборником Зораном Раковићем био и предлагач овог акта. Декларација наводи да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе и показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено. Мотив за доношење декларације је све веће занемаривање ћирилице, а Бајина Башта има посебну обавезу као место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа при манастиру Рача, једна од највећих културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине. Циљ усвојене декларације је да буде правни основ за свеобухватне мере заштите ћирилице, а једна од првих мера у том правцу је организовање манифестације Ћирилична баштина.[3]

Организација манифестацијеУреди

Организатор Ћириличне баштине је Установа „Култура” из Бајине Баште.

Предвиђено је да се Ћирилична баштина одржава сваке године у трајању од три дана, око 24. маја, када Српска православна црква прославља Свете Ћирила и Методија и када се обележава Дан словенске писмености. За време манифестације организују се дешавања која су посвећена ћирилици, држе предавања еминентни стручњаци из области српског језика, одржавају трибине, уметничке изложбе и бројне друге активности које имају за циљ да се ћирилица и њено коришћење популаризује. Током трајања Ћириличне баштине врши се уручивање награда појединцима и компанијама које се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице.[4][5]

Ћирилична баштина 2019.Уреди

На манифестацији је суграђанима било представљено ћирилично писмо у модерном типографском и дизајнерском руху, кроз изложбу два ликовна уметника Лазара Димитријевића и Немање Драгојловића. Предавања о неговању српског језика путем ћириличног писма као симбола идентитета српског народа одржао је Дејан Ристић историчар, преосвештени епископ професор др Јован Пурић и Драгана Васић професор српског језика.[6]

Програм манифестацијеУреди

Први и други дан манифестације „Ћирилична баштина“ су били организовани у самом манастиру Рача где су након јутарње службе и беседе игумана манастира, оца Германа, учесници отишли до темеља-остатка Скита светог Ђорђа који се налази на око 3-4км од манастира у коме су монаси стварали историју српске писмености и књижевности.[7] Тим поводом је и образована радна група која је спроводила у дело Декларацију и која је на себе преузела организацију манифестације „Ћириличне баштине“. Радна група је састављена првенствено од чланова који су уском струком, знањем и искуством везани за српски језик и књижевност.

Ћирилична баштина 2020.Уреди

Свечано отварање друге „Ћириличне баштине” је било 22. маја 2020. године, уз изложбу калиграфије Слика и реч аутора академског сликара Душана Мишића,[8] као и доделу Ћириличне даровнице, диплома и захвалница. Ћирилична даровница је новина у односу на прву манифестацију која је одржана 2019. године, додељиваће се као национална награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.[9]

Први добитник "Ћириличне даровнице" је дневни лист Политика.[10]

Писмом подршке у име Министарства културе и информисања Владе Србије, министар Владан Вукосављевић поздравио је организаторе и честитао на заснивању и одржању манифестације.[11]

Програм манифестацијеУреди

Прве вечери је било отварање изложбе калиграфских радова, отварање манифестације, додела диплома за литерарни, ликовни и интернет конкурс „Ћирилица се пише срцем”, додела захвалница и додела Ћириличне даровнице.

Други дан манифестације је био јавни час калиграфије са предавањем о калиграфији које је водио академски сликар Душан Мишић, затим презентација видео снимака направљених код кућице на Дрини - „Деца о ћирилици” - ученици читају поезију. После тога је било мултимедијално предавање „Глагољате ли ћирилицу“, Анђелке Петровић, магистра науке о књижевности.[12]

Трећи дан је након литургије у манастиру Рача, беседу о ћирилици одржао владика Јован Пурић.

Ћирилична баштина 2021.Уреди

Трећа по реду „Ћирилична баштина” одржана је од 21. до 24 маја 2021. године. Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, на отварању манифестације су говорили Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора манифестације и Милован Јездић, директор Установе „Култура” Бајина Башта.[13]

Заслужнима за заштиту, промоцију и неговање нашег националног писма додељене су награде „Ћириличне баштине”. Главно признање, „Ћирилична даровница”, прошле године установљена, припало је Драшку Станивуковићу, градоначелнику Бања Луке – за изузетан допринос у очувању и промоцији ћирилице, српског језика и писма и због мера које су донете у Бања Луци у циљу заштите ћирилице.[14] Док су захвалнице „Ћириличне баштине“ за посебно истицање у заштити и неговању ћирилице добили Национални парк Тара и Компанија „Златиборац“.[15]

Програм манифестацијеУреди

Након отварања и наступа гудачког трија РТС-a и младих чланова радионице „Арт момент”, у галерији Установе „Култура” отворена је изложба „Ћирифити”, коју чине графити исписани ћирилицом, аутора Петра Поповића Пироса.[16]

Предавање о ћирилици, пригодном беседом, одржао је академик Миро Вуксановић, уредник едиције „Десет векова српске књижевности”.[17] Такође, предавање о најстаријим српским ћириличким речницима одржала је проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.[18]

Програм је употпуњен школском едукативно-забавном игром „Тражим ћирилицу“, на теренима СРЦ „Браћа Милутиновић“, извођењем представе „Бедеми ћирилице“ која говоре о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија, представљање књиге о Добрици Ерићу и посетом манастиру Рачи, уз стручно вођење и упознавање са историјатом манастира, уметничким наслеђем и значајем чувене Рачанске преписивачке школе.

Градоначелник Бањалуке је са председницом општине Бајина Башта у Лугу засадио дрво Панчићеве оморике и на овај начин започео праксу да добитници „Ћириличне даровнице“ саде дрво у СРЦ „Браћа Милутиновић“.

ИзвориУреди

  1. ^ „Бајина Башта заштитила ћирилицу декларацијом”. Политика. Приступљено 27. 5. 2019. 
  2. ^ „Декларација о заштити ћирилице и “Ћирилична баштина. Славистичко друштво Србије. Приступљено 27. 5. 2019. 
  3. ^ „Бајина Башта усвојила Декларацију о заштити и неговању ћирилице”. Дрина инфо. Приступљено 27. 5. 2019. 
  4. ^ „Bajina Bašta: Ćirilična Baština od 24. do 26. maja”. Радио Луна. Приступљено 27. 5. 2019. 
  5. ^ „Представљен програм "Ћириличне баштине". Глас западне Србије. Приступљено 27. 5. 2019. 
  6. ^ „”Ћирилична баштина. Први портал. Архивирано из оригинала на датум 21. 08. 2020. Приступљено 26. 5. 2020. 
  7. ^ „Ћирилична баштина у манастиру Рача”. Озон прес. Приступљено 26. 5. 2020. 
  8. ^ „Пером на пергаменту ћирилици у част”. Политика. Приступљено 27. 5. 2020. 
  9. ^ „Ко су били "словенски апостоли". РТС. Приступљено 27. 5. 2020. 
  10. ^ „Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти”. Политика. Приступљено 26. 5. 2020. 
  11. ^ „Писмо подршке министра културе и информисања Владана Вукосављевића општини Бајина Башта поводом одржавања манифестације „Ћирилична баштина. Министарство културе и образовања. Приступљено 27. 5. 2020. 
  12. ^ „Селфи са Ћирилом и Методијем”. ИН4С. Приступљено 27. 5. 2020. 
  13. ^ „Ћирилицом су се великани потписивали”. Политика. Приступљено 4. 6. 2021. 
  14. ^ „Stanivuković dobitnik nagrade „Ćirilična darovnica. Moja srpska info. 
  15. ^ „Зашто је значајно да негујемо ћирилицу”. РТС. Приступљено 4. 6. 2021. 
  16. ^ „Ћирилица у царству графита”. Политика. Приступљено 4. 6. 2021. 
  17. ^ „Миро Вуксановић: БЕСЕДА О СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ”. Словенски въсник. Приступљено 4. 6. 2021. 
  18. ^ „Ћирилица потврђује српску баштину као нашу”. Политика. Приступљено 4. 6. 2021. 

Спољашње везеУреди