Ћирилична баштина

Ћирилична баштина је манифестација која се организује у месецу мају у Бајиној Башти, а посвећена је српском језику и очувању ћирилице. Манифестација је настала на основу Декларацију о заштити и неговању ћирилице коју је Скупштина општине Бајина Башта усвојила 5. марта 2019. године.[1][2]

Ћирилична баштина
ЋБ лого.jpg
Жанрочување српског језика и културе
Датум(и)мај месец
Основан2019.
ЛокацијаБајина Башта

ДекларацијаУреди

Аутор Декларације о заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта је одборник Синиша Спасојевић, који је са одборником Зораном Раковићем био и предлагач овог акта. Декларација наводи да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе и показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено. Мотив за доношење декларације је све веће занемаривање ћирилице, а Бајина Башта има посебну обавезу као место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа при манастиру Рача, једна од највећих културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине. Циљ усвојене декларације је да буде правни основ за свеобухватне мере заштите ћирилице, а једна од првих мера у том правцу је организовање манифестације Ћирилична баштина.[3]

Организација манифестацијеУреди

Организатор Ћириличне баштине је Установа „Култура” из Бајине Баште.

Предвиђено је да се Ћирилична баштина одржава сваке године у трајању од три дана, око 24. маја, када Српска православна црква прославља Свете Ћирила и Методија и када се обележава Дан словенске писмености. За време манифестације организују се дешавања која су посвећена ћирилици, држе предавања еминентни стручњаци из области српског језика, одржавају трибине, уметничке изложбе и бројне друге активности које имају за циљ да се ћирилица и њено коришћење популаризује. Током трајања Ћириличне баштине врши се уручивање награда појединцима и компанијама које се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице.[4][5]

Ћирилична баштина 2020.Уреди

Свечано отварање друге „Ћириличне баштине” је било 22. маја 2020. године, уз изложбу калиграфије Слика и реч аутора академског сликара Душана Мишића,[6] као и доделу Ћириличне даровнице, диплома и захвалница. Ћирилична даровница је новина у односу на прву манифестацију која је одржана 2019. године, додељиваће се као национална награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.[7]

Први добитник "Ћириличне даровнице" је дневни лист Политика.[8]

Писмом подршке у име Министарства културе и информисања Владе Србије, министар Владан Вукосављевић поздравио је организаторе и честитао на заснивању и одржању манифестације.[9]

ПрограмУреди

Прве вечери је било отварање изложбе калиграфских радова, отварање манифестације, додела диплома за литерарни, ликовни и интернет конкурс „Ћирилица се пише срцем”, додела захвалница и додела Ћириличне даровнице.

Други дан манифестације је био јавни час калиграфије са предавањем о калиграфији које је водио академски сликар Душан Мишић, затим презентација видео снимака направљених код кућице на Дрини - „Деца о ћирилици” - ученици читају поезију. После тога је било мултимедијално предавање „Глагољате ли ћирилицу“, Анђелке Петровић, магистра науке о књижевности.[10]

Трећи дан је након литургије у манастиру Рача, беседу о ћирилици одржао владика Јован Пурић.

Ћирилична баштина 2019.Уреди

На манифестацији је суграђанима било представљено ћирилично писмо у модерном типографском и дизајнерском руху, кроз изложбу два ликовна уметника Лазара Димитријевића и Немање Драгојловића. Предавања о неговању српског језика путем ћириличног писма као симбола идентитета српског народа одржао је Дејан Ристић историчар, преосвештени епископ професор др Јован Пурић и Драгана Васић професор српског језика.[11]

Програм манифестацијеУреди

Први и други дан манифестације „Ћирилична баштина“ су били организовани у самом манастиру Рача где су након јутарње службе и беседе игумана манастира, оца Германа, учесници отишли до темеља-остатка Скита светог Ђорђа који се налази на око 3-4км од манастира у коме су монаси стварали историју српске писмености и књижевности.[12] Тим поводом је и образована радна група која је спроводила у дело Декларацију и која је на себе преузела организацију манифестације „Ћириличне баштине“. Радна група је састављена првенствено од чланова који су уском струком, знањем и искуством везани за српски језик и књижевност. Члан радне групе је и сам отац Герман који својим активним учешћем даје на значају и несумњивом успеху овога подухвата Бајинобаштана који је вредан сваке похвале јавности у Србији.[12]

ИзвориУреди

  1. ^ „Бајина Башта заштитила ћирилицу декларацијом”. Политика. Приступљено 27. 5. 2019. 
  2. ^ „Декларација о заштити ћирилице и “Ћирилична баштина. Славистичко друштво Србије. Приступљено 27. 5. 2019. 
  3. ^ „Бајина Башта усвојила Декларацију о заштити и неговању ћирилице”. Дрина инфо. Приступљено 27. 5. 2019. 
  4. ^ „Bajina Bašta: Ćirilična Baština od 24. do 26. maja”. Радио Луна. Приступљено 27. 5. 2019. 
  5. ^ „Представљен програм "Ћириличне баштине". Глас западне Србије. Приступљено 27. 5. 2019. 
  6. ^ „Пером на пергаменту ћирилици у част”. Политика. Приступљено 27. 5. 2020. 
  7. ^ „Ко су били "словенски апостоли". РТС. Приступљено 27. 5. 2020. 
  8. ^ „Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти”. Политика. Приступљено 26. 5. 2020. 
  9. ^ „Писмо подршке министра културе и информисања Владана Вукосављевића општини Бајина Башта поводом одржавања манифестације „Ћирилична баштина. Министарство културе и образовања. Приступљено 27. 5. 2020. 
  10. ^ „Селфи са Ћирилом и Методијем”. ИН4С. Приступљено 27. 5. 2020. 
  11. ^ „”Ћирилична баштина. Први портал. Приступљено 26. 5. 2020. 
  12. 12,0 12,1 „Ћирилична баштина у манастиру Рача”. Озон прес. Приступљено 26. 5. 2020. 

Спољашње везеУреди