Отворите главни мени

Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу,[1] негде и Хадровић џамија[2][3], је џамија смештена у Улици Генерала Милојка Лешјанина у Нишу, Србији. У данашње време, Меџлис исламске заједнице Нишa користи једино ову џамију, мада постоји намера града да обнови за коришћење и Хасан-беговову џамију у Шуматовачкој улици.[4]

Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу
Islam-agina džamija, Niš, Srbija, 06.JPG
Ислам-агина џамија
Опште информације
МестоНиш
ОпштинаГрадска општина Мадијана
Држава Србија
Врста споменикаЏамија
Време настанка1870.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
Седиште18000 Ниш
АдресаДобричка 2 

Статус и категорија заштитеУреди

Због свог историјског, архитектонског и верског значаја џамија Ислам-аге Хадровића у централном делу Ниша, проглашене је, за „Културно добро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.[5]

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

ИсторијаУреди

Поред бројних друштвено-политичких промена које је у Ниш донела Османска царевина, тековне османске владавине, најочигледније су биле у трансформацијама које су се десиле у архитектури. Процес оријентализације средњовековног хришћанског града Ниша, насељеног словенским становништвом, у скоро 500 година, оријенталном муслиманском граду текао је неједнаким интензитетом и са различитим учинком. Носиоци оријентализације на читавом новоосвојеном простору укључујући и Српске земље, били су задужбинари, који су у првом реду подизали верске грађевине (џамије) и пратеће објекте.[6]

У ондашњем Нишу, као значајном стратешком и управном центру, Царевине током османског периода подигнуте су бројне џамије. Оне су биле носилац урбаног развитка, што је забележено у османским пописним књигама, као и у бројним записима путописаца који су пролазили кроз град на Нишави. Тако је настала и џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, као једна од верске грађевина, ван градских зидина древне Тврђаве.[7]

Подигао ју је 1870. године богати Нишлија Ислам-ага Хадровић Ђаковалија на темељима старије, оштећене османске џамије из 1720. године.[8], непосредно пред ослобођење Ниша од Османлија. Грађевина нема већу архитектонску вредност. Правоугаоне је основе са равном таваницом од дрвета, а има и галерију.[8]

Од деветнаест џамија колико је постојало у Нишу током османске владавине,[9] једино је Џамија Ислам-аге Хадровића очувана и оспособљена за верску употребу.[a] Наиме након ослобођења Ниша од османске власти осећала се потреба за модернизацијом друштва, и ослобађање потискиваног народног духа становништва у Нишу.

У том налету, ослобађања потискиваног народног духа грађана Ниша, добрим делом је страдала и Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, све док није стављена под заштиту државе 1954. године, када је обновљена и оспособљена за верску службу.[8].

Џамија је поново два пута у 21. веку била изложена оштећењу, овога пута ослобађеном прикривеном националиѕму мање групе појединаца, када је;

До краја августа 2013. године џамија је потпуно обновљена, и враћена својој намени.[13]

Ислам-агина џамија у Нишу пре и након обнове минарета

НапоменеУреди

  1. ^ Сем ове џамије, постоји једна у Нишкој тврђави која је претворена у галерију, док се друга налази у близини Ректората Универзитета и оштећена је у англо-америчком бомбародовању Ниша 1944. године.

ИзвориУреди

  1. ^ Goran Milosavljević Nis mosque in the Ottoman censuses and in the itineraries:five centuries of Islamic domination www.academia.edu pp. 105-114.
  2. ^ Вечерње новости: Одбрана љута на судије, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Amnesty International, Amnesty International, 2005 - pp. 219
  4. ^ Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004.
  5. ^ Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
  6. ^ Е. Миљковић, Османске пописне књиге дефтери каоизвори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, Теме 1 (2010), 363 – 373.
  7. ^ Е. Миљковић, О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака, Историјски часопис 49 (2002), pp. 123–138.
  8. 8,0 8,1 8,2 Време: Културна баштина и пламен, Приступљено 8. 4. 2013.
  9. ^ Ф. Каниц, Србија: Земља и становништво II, Београд, 1985, pp. 133–173.
  10. ^ Ж. Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004, pp. 15–33.
  11. ^ Б92: Ниш: Током прославе каменована џамија, Приступљено 8. 4. 2013.
  12. ^ Vesti.rs: Каменована џамија у Нишу током славља навијача партузана, Приступљено 8. 4. 2013.
  13. ^ Obnovljen minaret Islam agine džamije u Nišu, zapaljen u nemirima 17. marta

ЛитератураУреди

  • Роберт Мантран, Историја Османског царства, Београд, 2002.
  • Милан Милићевић, Краљевина Србија: Нови крајеви, Београд, 1884.
  • Гордана Милошевић, „Италијански план“ Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града, Ниш и Византија 3 (2005), 149–162.
  • Ема Миљковић Бојанић, Детаљни попис нахије Ниш из 1516. године, Центар за истраживање/САНУ Универзитета у Нишу, Билтен 1, Београд – Ниш, 2000, 3–12.
  • Ема Миљковић, Османске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице, Теме 1 (2010), 363–373.
  • Ема Миљковић, О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака, Историјски часопис 49 (2002), 123–138.
  • Justin McCarthy, Death and exile – The ethnic cleansing of Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton, New Jersey, 1995.
  • Видосав Петровић, Ниш у делима путописаца, Ниш, 2000
  • Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод).  COBISS.SR 43669767 (COBISS.RS 43669767) COBISS.BIH 7178246

Види јошУреди

Спољашње везеУреди