Џевад Галијашевић
Џевад Галијашевић (село Мошевац код Маглаја) босанскохерцеговачки је политички аналитичар и стручњак за безбједност и тероризам.
| Џевад Галијашевић | |
|---|---|
 Џевад Галијашевић, 26. октобар 2012. | |
| Место рођења | Мошевац код Маглаја |
| Занимање | Политички аналитичар |
БиографијаУреди
Постао је члан Савеза комуниста Југославије као веома млад. Од 1986. године постојао је сукоб између Галијашевића и политичког руководства Босне и Херцеговине.[1] На изборима за руководство у мјесној заједници Мошевац, Џевад Галијашевић и Хасан Делић су имали највише гласова, међутим, маглајско руководство се успротивило таквој одлуци сматрајући да они нису ни морално ни политички подобни.[1] Галијашевић је на јавном скупу говорио о људским правима и слободама у БиХ, тражећи подршку у његовој борби против локалних лидера у Маглају.[2] Ухапшен је након скупа и провео је седам мјесеци у затвору.[2] Ту је започео штрајк глађу, а организације за људска права су тражиле његово помиловање.[2] Предсједништво БиХ га је помиловао 27. јануара 1989. године, након што је његова мајка потписала петицију тражећи његово ослобађање.[2] Хасан Делић је ухапшен у мају 1986.[2]
Током рата у Босни и Херцеговини, Галијашевић се придружио Армији Републике Босне и Херцеговине и био је официр у 3. корпусу. Министар безбједности БиХ Драган Мектић показао је фотографију на којој Галијашевић предаје рапорт Алији Изетбеговићу и Сакибу Махмуљину у селу Гостовићи.[3] Према Галијашевићу, један од вођа Ал Каиде Ајман ел Завахри, који је неколико пута долазио у БиХ, посјетио је подручје Маглаја у септембру 1992. године.[4]
Био је предсједник општинског одбора Странке за Босну и Херцеговину у Маглају 1999. године.[5] Постао је начелник општине Маглај 2000. године.[6] Као начелник, тражио је да 1.500 муџахедина напусти српске куће у Горњој Бочињи, због чега је постао омражен међу њима.[6] У септембру 2006. године је два пута извршен нападан на њега, због чега је био приморан да пресели своју породицу у Хрватску.[6] Крајем новембра 2006. изјавио је да је Харис Силајџић „био организатор и спонзор доласка муџахедина у Босну”.[6] Био је на челу општинске администрације у Маглају 2007. године.[4]
Његовог петнаестогодишњег сина је 2010. године претукао педесетдвогодишњи мушкарац под изговором да његов отац „ради за четнике (Србе)”.[7]
Галијашевић тврди да је Босна и Херцеговина најопаснија тачка у Европи са становишта џихадистичко-терористичке пријетње.[8]
КонтроверзеУреди
Поједини босанскохерцеговачки политичари и медији из Федерације БиХ неретко оспоравају његову стручност,[9][10][11] а у оспоравању његовог рада посебно је активан министар безбедности Драган Мектић који Галијашевића јавно назива квазиекспертом.[12][9][10][11] Галијашевић је првостепено био осуђен пред општинским судом у Коњицу због клевете о службенику у Министарству безбедности БиХ Аднану Длакићу.[13] Пандемију вируса корона назвао је "терористичким концептом".[14]
БиблиографијаУреди
- Хрватска криминална хоботница (2012)
- Слуге транзиције и комунизма: прича о кризи идентитета и комунистичкој диктатури у БиХ (2012)
- Ера тероризма у БиХ (2007)
- Мошевац: што је било — било је (1989)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б Nova Hrvatska. 30. Nova Hrvatska. 1988.
- ^ а б в г д Dr Neven Andjelic (2004). Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy. Routledge. стр. 81—82. ISBN 978-1-135-75714-4.
- ^ „700 junica važnije od srpskih boraca”.
- ^ а б Schindler, John R. Unholy Terror. Zenith Imprint. стр. 123. ISBN 978-1-61673-964-5.
- ^ Svijet. Svijet. 1999. стр. 99. »a Dževad je ovdašnji predsjednik Stranke za BiH.«
- ^ а б в г Deliso 2007, стр. 20.
- ^ „Pretučen sin Dževada Galijaševića”.
- ^ „Galijašević: BiH je najopasnija tačka u Evropi”.
- ^ а б „Mektić: Tužilaštvo BiH treba saslušati ratne huškače”. Al Jazeera Balkans (на језику: босански). 18. 01. 2017. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ а б „Desetogodišnji 'mudžahedin' Dragana Mektića”. Al Jazeera Balkans (на језику: босански). 23. 07. 2017. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ а б „Mektić: Dževade, neće biti rata!”. N1 BA (на језику: босански). Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ „Mektić o Dževadu Galijaševiću: To je narikača i kvaziekspert koji mjesečno prima 2.700 KM”. Klix.ba (на језику: босански). Приступљено 26. 10. 2019.
- ^ „Dževad Galijašević i RTRS kažnjeni zbog lažnih tvrdnji o službeniku Ministarstva sigurnosti BiH”. Avaz.ba (на језику: босански). Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ „Široka "ekspertiza" Dževada Galijaševića: Od terorizma do pandemije”. Raskrinkavanje.ba. Приступљено 2020-12-06.
ЛитератураУреди
- Svijet. Svijet. 1999. стр. 99. »a Dževad je ovdašnji predsjednik Stranke za BiH.«
- Schindler, John R. Unholy Terror. Zenith Imprint. стр. 123. ISBN 978-1-61673-964-5.
- Dr Neven Andjelic (2004). Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy. Routledge. стр. 81—82. ISBN 978-1-135-75714-4.
- Nova Hrvatska. 30. Nova Hrvatska. 1988.
- Deliso, Christopher (2007). The Coming Balkan Caliphate: The Threat of Radical Islam to Europe and the West. Greenwood Publishing Group. стр. 20. ISBN 978-0-275-99525-6.
Спољашње везеУреди
- „Tag: Dževad Galijašević”. Blic.
- „Tag: Dževad Galijašević”. Vesti online.