Отворите главни мени
Модерни џез играчи.
Студенти изводе џез игру

Џез плес (енгл. Jazz dance) је модерна техника, која се базира на балетској техници, која је допуњена опуштенијим и слободнијим плесним елементима.[1] Позиције ногу у џезу су мало затвореније него у балету или потпуно затворене. У џезу за разлику од балета је допуштен већи ступањ стилске опуштености, и док се балет игра искључиво уз класичну музику, џез плес обично прати поп или било која друга музика. Овај облик игре се развијао у оквиру играчких студија.[2][3]

Постоји неколико врста џез игре:

  • лирски (мекани) џез који негује правилне линије тела и покрета, покрети су меки, и користи се пуно балетских елемената
  • улични (тврди) џез који је новији смер jazz технике, који укључује енергичне покрете и синкопирани рад ногу, изводи се на енергичније и оштрије поп ритмове, али је и даље у великој мери заступљена балетска техника
  • музичко комедијски џез (театарски џез) је врста игре која се изводи у плесним мјузиклима. За овај стил је карактеристично да покрети наглашено прате ток приче комада у којем се изводе и често се користе разни реквизити (шешири, штапови), а костими су бљештави и упадљиви
  • МТВ џез је најновији смер технике који је заступљен у спотовима разних певача (Џастин Тимберлејк, Бритни Спирс, Миси Елиот) и настао је ради повећања квалитета сценских наступа, а карактерише га оштрина и одсеченост покрета, док је балетска техника овде врло мало заступљена

Џез је музика црнаца који су европску музику обогатили афричким ритмовима, а настао је као контраст традиционалној музици. Главна карактеристика џез игре су изолације у којима се тело дели на делове, од којих сваки део тела изводи свој покрет. Та аритмија и асиметрија је уједно и карактеристика џез игре. Данас се џез плес изводи на све врсте музике .

РеференцеУреди

  1. ^ Craine, Debra, and Judith Mackrell. Oxford Dictionary of Dance. 2nd Ed. New York: Oxford University Press, 2010. Print. p 238
  2. ^ Boross, Bob. “All That’s Jazz.” Dance Magazine. Aug. 1999: 54. Web.
  3. ^ Hayes, Hannah. “Educators Make a Case for Keeping the History Alive in the Studio.” Dance Teacher. Sep. 2009: 58. Web.

ЛитератураУреди