Џејмс Метју Бари
Џејмс Метју Бари (енгл. James Matthew Barrie; Кириемуир, 9. мај 1860 — Лондон, 19. јун 1937) је био шкотски романописац и драматичар.[1] Његово најпознатије дело је роман за децу „Петар Пан и Венди“, прича о дечаку Петру Пану, дечаку који живи у измишљеној земљи Недођији и не жели да одрасте. Мит о Петру Пану постао је један од највећих културолошких феномена 20. века, а земља Недођија архетип свих имагинарних места, од Платонове Републике (400. п. н. е.) до Плезентвила (филм из 1998), управо због тежњи и маште Џејмса Барија.[2]
| Џејмс Метју Бари | |
|---|---|
 Џејмс Метју Бари | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. мај 1860. |
| Место рођења | Кириемуир, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 19. јун 1937. (77 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Образовање | Универзитет у Единбургу |
| Званични веб-сајт | |
| jmbarrie | |
Део његовог живота током кога је написао своја најзначајнија дела, међу којима је и „Петар Пан” је послужио као инспирација за снимање филма „У потрази за Недођијом“ (енгл. Finding Neverland), у коме насловну улогу, Баријев лик, глуми Џони Деп.[3]
Биографија уреди
Џејмс Метју Бари је рођен 9. маја 1860. у месту Кириемуир у Шкотској, као једно од десеторо деце.[4] Његов отац Дејвид Бари био је добростојећи кројач, а мајка Маргарет Огилви књижевница. Иако су имали деветоро деце, мајчин миљеник био је Дејвид, који је преминуо у најранијем детињству.
У тринаестој години Џејмс напушта родно село. Заинтересовао се за позориште и књижевно дело Жила Верна и у Единбургу завршава универзитет, након чега се запошљава као новинар у „Нотингемским новинама” („Nothingam Journal”). Упоредо са успешном новинарском каријером, почео је да пише кратку прозу и драме.
Године 1885, празних џепова, сели се у Лондон, где живи као самостални писац. Од 1880. књижевни успеси и позитивне критике отварају му врата славе. Најпре доживљава успех са књигом о животу осмогодишње девојчице која се брине о браћи после смрти мајке, коју насловљава мајчиним именом, „Маргарет Огилви”. Осим позитивних критика, Бари у Лондону доживљава и финансијски успех.
У исто време почиње активније да се занима за позориште где упознаје своју будућу супругу, глумицу Мери Ансел, другу најважнију жену у његовом животу. Несигуран мали човек (био је висок свега 153 цм) ставља Мери на пиједестал. Венчали су се 1894. године. Иако су изгледали као савршен пар, у овом браку обоје су били несрећни. Ожалошћен због свог непроживљеног пубертета, писац је избегавао физичку интиму (не зна се да ли је у питању физичка или психичка деформација), тако да је пар остао без деце иако их је обожавао. То га још више удаљује од Мери Ансел, која је желела да буде мајка.[2]
Тих година пише своје најбоље драме, али његово дело остаје у сенци „Петра Пана”, његовог најпознатијег књижевног јунака. Бари је дочекао и филмску верзију свог јунака, филм Петар Пан из 1924. године, у режији Волтера Бренона.
Умро је 1937. у Лондону, као цењен писац и угледан човек.[3] Сахрањен је у родном Кириемуиру, поред својих родитеља.
Драме уреди
- Мали посланик (1897)
- Квалитетна улица (1902)
- Дивни Кричтон, (1902)
- Петар Пан (1904)
- Шта свака жена зна(1908)
Петар Пан у делима Џ. М. Барија уреди
.jpg)
Бари је написао Петра Пана као посвету синовима својих комшија и пријатеља Артура и Силвије Левелин Дејвис. Силвија Левелин Дејвис била је трећа најзначајнија жена у пишчевом животу и био је очаран њеном лепотом. Писац је почео да се појављује јако често у дому својих нових пријатеља, што је нервирало Артура, Силвијиног мужа, иначе младог и амбициозног правног заступника. Џејмс Бари је писао писма Силвији, називајући је средњим именом Жоселин, које нико није употребљавао. Он је знао да је она заљубљена у свог мужа, али је био срећан улогом сурогат-оца дечацима Левелин Дејвисових. Многе приче које је Бари причао дечацима завршиле су у збирци приповедака Мала бела птица у којој се, иначе, први пут појављује име Петра Пана, а породица Левелин Дејвис постаје прототип за породицу Дарлинг из прича о Петру Пану. Бари штампа књигу у само два примерка, за себе и за Артура Левелин Дејвиса, који свој примерак губи у возу.
Неколико година касније сву своју енергију и таленат Бари улаже у своје истинско ремек-дело Петар Пан. Силвија је брижна и нежна госпођа Дарлинг. Господин Дарлинг је дрска карикатура Артура Левелина Дејвиса. Дечаци су "Изгубљени дечаци", а Мајкл Левелин Дејвис – Петар Пан. Лик Венди Моире Анђеле Дарлинг је омаж покојној кћерци Баријевог пријатеља В. Хенлија, Маргарет Хенли, која је умрла са шест година.
После великог успеха представе Петар Пан и Венди, Бари је написао приповетку „Петар Пан, дечак који није желео да одрасте” која је затим постала омиљено дечје штиво у форми романа Петар „Пан и Венди”. Двадесетих година 20. века "Венди" се изгубила из наслова.[3]
- Мала бела птица (The Little White Bird), поглавља XII-XVIII (1902) - на српском језику објављено као „Бела птичица”, први пут 1988. године[5]
- Петар Пан (Peter Pan), драма (постављена на сцену 1904, објављена 1928) - на српском језику први пут објављено 1954. године[6]
- Петар Пан у Кенсингтонском парку (Peter Pan in Kensington Gardens) (1906) - на српском језику први пут објављено 1960. године.[7] Године 1978. објављено у Србији и на Брајевом писму[8]
- Кад је Венди одрасла (When Wendy Grew Up) (написана 1908, објављена 1957)
- Петар Пан и Венди (Peter and Wendy) (1911), дело је касније објављивано са насловом „Петар Пан” - на српском језику први пут објављено 1946. године[9]
У данашње време појављују се и наставци доживљаја Петра Пана. Једна од таквих књига је роман Џералдине Мекохрејн „Петар Пан у гримизу”,[2] објављен на српском језику 2007. године.[10]
Културолошки утицај уреди
Захваљујући популарности ових романа, али и филмским верзијама, мит о Петру Пану постао је један од највећих културолошких феномена 20. века, а земља Недођија архетип свих имагинарних места.[2]
Референце уреди
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 134. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б в г Бари, Џејмс Метју (2011). „Белешке о писцу”. Петар Пан. Чачак: Пчелица. стр. 168—169. ISBN 978-86-6089-055-1.COBISS.SR 183354636
- ^ а б в Јанковић, Александар С. (3. 11. 2007). „Џејмс Бари, отац Петра Пана”. Политика. Приступљено 11. 9. 2019.
- ^ „J.M. Barrie | Scottish Playwright & Novelist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-15. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Бари, Џејмс Метју (1988). Бела птичица. Београд: Рад.COBISS.SR 337415
- ^ Бари, Џејмс Метју (1954). Петар Пан : бајка за извођење. Београд: Дечја књига.COBISS.SR 24160519
- ^ Бари, Џејмс Метју (1960). Петар Пан у Кенсингтонском парку. Београд: Младо поколење.COBISS.SR 128299271
- ^ Бари, Џејмс Метју (1978). Петар Пан у Кенсингтонском парку (Брајево писмо). Београд: "Филип Вишњић".COBISS.SR 150257164
- ^ Бари, Џејмс Метју; Бајрон, Меј (1946). Петар Пан. Београд: Бразда.COBISS.SR 24242951
- ^ Mekorkran, Džeraldin (2007). Petar Pan u grimizu. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-782-7.COBISS.SR 143971852
Спољашње везе уреди
