Сер Џејмс Паџет, 1. Барон (енгл. Sir James Paget, 1st Baronet; Грејт Јармут, 11. јануар 1814Лондон, 30. децембар 1899) је био британски хирург и патолог, који је највише запамћен по открићу Паџетове болести и који се сматра, заједно са Рудолф Вирховом, једним од оснивача медицинске патологије. Његова позната дела су Предавања о туморима (1851) и Предавања из области хируршке патологије (1853).[1][2]

Џејмс Паџет
Сер Џејмс Паџет, 1. Барон
Лични подаци
Датум рођења(1814-01-11)11. јануар 1814.
Место рођењаГрејт Јармут, Уједињено Краљевство
Датум смрти30. децембар 1899.(1899-12-30) (85 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Пребивалиште Енглеска
НационалностЕнглез
Научни рад
ПољеПатологија
Познат поПаџетова болест

Епоними уреди

Док већина људи при помињању Паџетове болест тај епоним повезује са болешћу костију, постоје још три епонима која носе Паџетово име:[3][4][5]

  • Паџетова болест костију,
  • Паџетова болест брадавице (облик интрадукталног рака дојке који се шири кроз кожу око брадавице)
  • Екстрамамарна Паџетова болест (Extramammary Paget disease).

Такође, и једна врста апсцеса се назива по њему (Паџетов апсцес).

Живот и дело уреди

Џејмс Паџет је рођен 11. јануар 1814. у енгл. Great Yarmouth у Енглеској као осмо од шенаесторо деце. Његов отац је био пивар, бродовласник, повремено и градоначелник. Његов старији брат Едвард Џорџ Паџет (18091892) био је професор на Универзитету у Кембриџу.

У 16. години Паџет је радио као помоћник Чарлса Костертона, локалног хирурга и апотекара, а четири године касније уписао је студије у болници Светог Вартоломеја у Лондону, за коју је касније био везан током свог живота, јер је у њој студирао, а након студија и радио од 1834. до 1871. Током прве године школовања, као студент у Вартоломејској болници, он је уочио неке беле тачкице у мишићу једног од леша који је сецирао. Када је ове промене посматрао под микроскопом, Паџет је установио присуство инкапсулираног црва, који је нешто касније назван трихинела спиралис (лат. Trichinella spiralis), од стране британског анатома и палеонтолога Ричарда Овена (1804—1892). Ово је био први приказ трихинелозе у човека.[6]

Џејмс Паџет је дипломирао на колеџу хирурга 1836. и исте године постао члан Краљевског колеџа хирурга. У периоду од 1837. до 1843. Паџет је био кустос анатомског музеја у колеџу хирурга, у коме је био задужен за набавку органа и обављање дисекција. Паџет се неколико година касније бавио превођењем медицинских књига, пружањем консулативних услуга и обављањем дужности заменика главног уредника неких медицинских часописа, како би допунио јако оскудна новчана примања.[7]

Библиографија уреди

  • Lectures on Tumours, etc. 1851.
  • Lectures on Surgical Pathology, Delivered at the R. C. S. England. 1863. 3rd editon by Will. Turner, 1870. American edition, Philadelphia, 1865.
  • On gouty and some other forms of phlebitis. St. Bartholomew’s Hospital Reports, London, 1866, 2: 82-92. Paget-Schrötter.
  • Pathological catalogue of the Museum of the Royal College of Surgeons.
  • On diseases of the mammary areola preceding cancer of the mammary gland.St. Bartholomew's Hospital Report, 1874, 10: 87-89.
  • Clinical Lectures and Essays. 1875.
  • On a form of chronic inflammation of bones (osteitis deformans). Medico-Chirurgical Transactions, London, 1877, 60: 37-63.
  • Additional cases of osteitis deformans. Medico-Chirurgical Transactions, London, 1882, 65: 225-236.
  • Stephen Paget, editor:Memoirs and letters of Sir James Paget. London, Longmans, Green and Co., 1901.
  • G. Turner:The Paget tradition.New England Journal of Medicine, Boston, 1931, 205: 622–629.
  • K. Reed, T. B. Grage:The Paget tradition revisited.American Journal of Surgery, Newton, MA, 1982, 144: 498–503.
  • B. V. Shenoy, B. W. Scheithauer: Sir James Paget.F. R. S. Mayo Clinic Proceedings, Rochester, 1983, 58: 51–55.

Референце уреди

  1. ^ „Who was Sir James Paget?”. www.jpaget.nhs.uk. Приступљено 2021-01-24. 
  2. ^ Buchanan, W. W. (1996). „Sir James Paget (1814-99): Surgical Osler?”. Proceedings of the Royal College of Physicians of Edinburgh. 26 (1): 91—114. PMID 11614125. 
  3. ^ „Sir James Paget, 1st Baronet | British surgeon and physiologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2021. 
  4. ^ Buchanan, W. (1996). „The contribution of Sir James Paget (1814-1894) to the study of rheumatic disease”. Clinical Rheumatology. 15 (5): 461—472. PMID 8894359. S2CID 39624819. doi:10.1007/BF02229643. 
  5. ^ Colman, E. (2002). „Sir James Paget: The man and the eponym”. Calcified Tissue International. 70 (5): 430—431. PMID 11960206. S2CID 10554413. doi:10.1007/s00223-001-0042-1. 
  6. ^ McManus IC. Sir James Paget’s research into medical education. Lancet. 2005 Aug 6-12;366(9484):506-13.
  7. ^ Turner G. The Paget tradition. New England Journal of Medicine, 1931;205: 622-629

Литература уреди

  • Paget J., On a from of chronic inflammation of bones (osteitis deformans), Trans Med-Chir Soc, 1877,60,37:63
  • Schlossberg, Herbert. (2009). Conflict and crisis in the religious life of late Victorian England. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. стр. 46. ISBN 978-1-4128-1027-2. 
  • Paget, Sir James, Bart. in Venn, J. & J. A., Alumni Cantabrigienses, Cambridge University Press, 10 vols, 1922–1958.

Спољашње везе уреди