Џим Куријер
Џејмс Спенсер „Џим“ Куријер, млађи (енгл. James Spencer "Jim" Courier, Jr.; 17. август 1970) је бивши амерички тенисер. Током каријере освојио је четири гренд слем турнира у појединачној конкуренцији и провео је 58 недеља на првом месту АТП листе. Најмлађи је тенисер који је успео да се пласира у финала сва четири гренд слем турнира.
Џим Куријер | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Џим Куријер | |||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 17. август 1970. | ||||||||||||||
Место рођења | Сенфорд, Флорида, САД | ||||||||||||||
Држављанство | САД | ||||||||||||||
Висина | 1,85 m | ||||||||||||||
Пребивалиште | Њујорк, САД | ||||||||||||||
Информације о каријери | |||||||||||||||
Про. каријера | 1988 — 2000. | ||||||||||||||
Игра | десном руком (дворучни бекхенд) | ||||||||||||||
Зарада | 14.034.132 $ | ||||||||||||||
Појединачно | |||||||||||||||
Победе—порази | 506-237 | ||||||||||||||
Освојени турнири | 23 | ||||||||||||||
Изгубљена финала | 13 | ||||||||||||||
Најбољи пласман | 1. (20. фебруар 1992) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Парови | |||||||||||||||
Победе—порази | 124-97 | ||||||||||||||
Освојени турнири | 6 | ||||||||||||||
Изгубљена финала | 5 | ||||||||||||||
Најбољи пласман | 20. (9. октобар 1989) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Ажурирано: 2. октобра 2011.. |
Каријера Уреди
Џим Куријер је као јуниор похађао Тениску академију Ника Болетијерија (енгл. Nick Bollettieri Tennis Academy). Освојио је најзначајнији турнир за јуниоре Оринџ Боул 1986. и 1987, као и титулу у игри парова на Ролан Гаросу у јуниорској конкуренцији 1987. Постао је професионалац 1988. а пробој на Гренд Слем турнирима је остварио када је на Ролан Гаросу 1991. поразио Стефан Едберга и Михаела Штиха на путу до финала. У финалу је победио Андреа Агасија. Исте године пласирао се у четвртфинале турнира у Вимблдону где је поражен од Михаела Штиха. На Ју-Ес опену те године, победио је браниоца титуле Пита Сампраса а након њега и Џимија Конорса да би у финалу изгубио од Стефана Едберга.
Наредне године Џим Куријер је победио Стефана Едберга у финалу Аусталијан опена. На Ролан Гаросу је одбранио титулу победивши Томаса Мустера, Горана Иванишевића, Андреа Агасија и Петра Корду. Након освајања титуле Куријер се париској публици обратио на француском језику.[1] Током ове сезоне Џим Куријер је остварио низ од 25 узастопних победа, постао је десети играч на првом месту АТП листе и први Американац након Џона Макенроа, такође је сезону 1992. завршио као број један. На Олимпијским играма у Барселони био је први носилац а испао је у трећем колу од каснијег освајача златне медаље Марка Росеа.[2] Исте године освојио је Дејвис куп са репрезентацијом САД.
Године 1993, Куријер је поново победио Стефана Едберга у финалу Аустралијан опена, док је у финалу Ролан Гароса изгубио од Сержи Бругере. На Вимблдону је стигао до финала али је поражен од Пита Сампраса. Пласманом у финале Вимблдона Куријер је са 22 године постао најмлађи тенисер који се пласирао у сва четири финала Гренд слем турнира, што до данас нико није надмашио. Ова сезона је представљала врхунац каријере Џима Куријера, јер након пораза од Бругере у финалу Ролан Гароса више није успео да оствари доминацију на шљаци а те године је започео период владавине Пита Сампраса, с којим је имао однос победа и пораза на Гренд Слем турнирима 1-6. Као члан репрезентације САД, Џим Куријер је освојио Дејвис куп 1995.
Након тениске каријере Уреди
Након повлачења Куријер је радио као спортски коментатор за Ју-Ес-Еј Нетворк, Ен-Би-Си Спортс и Ти-Ен-Ти. Џим Куријер се 21. августа 2010. венчао са Сузаном Лингман.
Тренутно обавља дужност селектора америчке Дејвис куп репрезентације.
Гренд слем финала Уреди
Појединачно: 7 финала (4 победе) Уреди
Исход | Година | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
Победник | 1991. | Ролан Гарос | шљака | Андре Агаси | 3–6, 6–4, 2–6, 6–1, 6–4 |
Финалиста | 1991. | Ју-Ес опен | бетон | Стефан Едберг | 6–2, 6–4, 6–0 |
Победник | 1992. | Аустралијан опен | бетон | Стефан Едберг | 6–3, 3–6, 6–4, 6–2 |
Победник | 1992. | Ролан Гарос (2) | шљака | Петр Корда | 7–5, 6–2, 6–1 |
Победник | 1993. | Аустралијан опен (2) | бетон | Стефан Едберг | 6–2, 6–1, 2–6, 7–5 |
Финалиста | 1993. | Ролан Гарос | шљака | Сержи Бругера | 6–4, 2–6, 6–2, 3–6, 6–3 |
Финалиста | 1993 | Вимблдон | трава | Пит Сампрас | 7–6(3), 7–6(6), 3–6, 6–3 |
Тенис мастерс куп Уреди
Исход | Година | Такмичење | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
Финалиста | 1991. | Франкфурт | бетон | Пит Сампрас | 3–6, 7–6(5), 6–3, 6–4 |
Финалиста | 1992. | Франкфурт | бетон | Борис Бекер | 6–4, 6–3, 7–5 |
Мастерс турнири Уреди
Појединачно: 5 финала (5 титула) Уреди
Исход | Година | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
Победник | 1991 | Индијан Велс | бетон | Ги Форже | 4–6, 6–3, 4–6, 6–3, 7–6(4) |
Победник | 1991 | Ки Бискејн | бетон | Дејвид Витон | 4–6, 6–3, 6–4 |
Победник | 1992. | Рим | шљака | Карлос Коста | 7–6(3), 6–0, 6–4 |
Победник | 1993. | Индијан Велс (2) | бетон | Вејн Фереира | 6–3, 6–3, 6–1 |
Победник | 1993. | Рим (2) | шљака | Горан Иванишевић | 6–1, 6–2, 6–2 |
Резултати у појединачној конкуренцији Уреди
Подлога |
бетон (17–6) |
трава (0–1) |
шљака (5–2) |
тепих (1–4) |
Исход | Број | Датум | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
Победник | 1. | 9. октобар 1989. | Базел, Швајцарска | бетон | Стефан Едберг | 7–6(6), 3–6, 2–6, 6–0, 7–5 |
Победник | 2. | 11. март 1991. | Индијан Велс, САД | бетон | Ги Форже | 4–6, 6–3, 4–6, 6–3, 7–6(4) |
Победник | 3. | 25. март 1991. | Ки Бискејн, САД | бетон | Дејвид Витон | 4–6, 6–3, 6–4 |
Победник | 4. | 10. јун 1991. | Ролан Гарос | шљака | Андре Агаси | 3–6, 6–4, 2–6, 6–1, 6–4 |
Финалиста | 1. | 9. септембар 1991. | Ју-Ес опен | бетон | Стефан Едберг | 2–6, 4–6, 0–6 |
Финалиста | 2. | 18. новембар 1991. | Тенис мастерс куп, Франкфурт | тепих | Пит Сампрас | 6–3, 6–7(5), 3–6, 4–6 |
Победник | 5. | 27. јануар 1992. | Аустралијан опен | бетон | Стефан Едберг | 6–3, 3–6, 6–4, 6–2 |
Финалиста | 3. | 10. фебруар 1992. | Сан Франциско, САД | бетон | Мајкл Ченг | 3–6, 3–6 |
Финалиста | 4. | 17. фебруар 1992. | Брисел, Белгија | тепих | Борис Бекер | 7–6(5), 6–2, 6–7(10), 6–7(5), 5–7 |
Победник | 6. | 13. април 1992. | Токио, Јапан | бетон | Рихард Крајичек | 6–4, 6–4, 7–6(3) |
Победник | 7. | 20. април 1992. | Хонгконг | бетон | Мајкл Ченг | 7–5, 6–3 |
Победник | 8. | 18. мај 1992. | Рим, Италија | шљака | Карлос Коста | 7–6(3), 6–0, 6–4 |
Победник | 9. | 8. јун 1992. | Ролан Гарос | шљака | Петр Корда | 7–5, 6–2, 6–1 |
Финалиста | 5. | 24. август 1992. | Индијанаполис, САД | бетон | Пит Сампрас | 4–6, 4–6 |
Финалиста | 6. | 23. новембар 1992. | Тенис мастерс куп, Франкфурт | тепих | Борис Бекер | 4–6, 3–6, 5–7 |
Победник | 10. | 1. фебруар 1993. | Аустралијан опен | бетон | Стефан Едберг | 6–2, 6–1, 2–6, 7–5 |
Победник | 11. | 14. фебруар 1993. | Мемфис, САД | бетон | Тод Мартин | 5–7, 7–6(4), 7–6(4) |
Победник | 12. | 8. март 1993. | Индијан Велс, САД | бетон | Вејн Фереира | 6–3, 6–3, 6–1 |
Финалиста | 7. | 19. април 1993. | Хонгконг | бетон | Пит Сампрас | 3–6, 7–6(1), 6–7(2) |
Победник | 13. | 17. мај 1993. | Рим, Италија | шљака | Горан Иванишевић | 6–1, 6–2, 6–2 |
Финалиста | 8. | 7. јун 1993. | Ролан Гарос | шљака | Сержи Бругера | 4–6, 6–2, 2–6, 6–3, 3–6 |
Финалиста | 9. | 5. јул 1993. | Вимблдон | трава | Пит Сампрас | 6–7(3), 6–7(6), 6–3, 3–6 |
Победник | 14. | 23. август 1993 | Индијанаполис, САД | бетон | Борис Бекер | 7–5, 6–3 |
Финалиста | 10. | 18. април 1994. | Ница, Француска | шљака | Алберто Берасатеги | 4–6, 2–6 |
Финалиста | 11. | 24. октобар 1994. | Лион, Француска | тепих | Марк Росе | 4–6, 6–7(2) |
Победник | 15. | 9. јануар 1995. | Аделејд, Аустралија | бетон | Арно Боетш | 6–2, 7–5 |
Победник | 16. | 6. март 1995. | Скотсдејл, САД | бетон | Марк Филипусис | 7–6(2), 6–4 |
Победник | 17. | 17. април 1995. | Токио, Јапан | бетон | Андре Агаси | 6–4, 6–3 |
Победник | 18. | 2. октобар 1995. | Базел, Швајцарска | бетон | Јан Симеринк | 6–7(2), 7–6(5), 5–7, 6–2, 7–5 |
Финалиста | 12. | 9. октобар 1995. | Тулуз, Француска | бетон | Арно Боетш | 4–6, 7–6(5), 0–6 |
Победник | 19. | 4. март 1996. | Филаделфија, САД | тепих | Крис Вудраф | 6–4, 6–3 |
Победник | 20. | 6. јануар 1997. | Доха, Катар | бетон | Тим Хенман | 7–5, 6–7(5), 6–2 |
Победник | 21. | 28. јул 1997. | Лос Анђелес, САД | бетон | Томас Енквист | 6–4, 6–4 |
Победник | 22. | 6. октобар 1997. | Пекинг | бетон | Магнус Густафсон | 7–6(10), 3–6, 6–3 |
Победник | 23. | 28. април 1998. | Хјустон, САД | шљака | Мајкл Ченг | 7–5, 3–6, 7–5 |
Финалиста | 13. | 26. фебруар 1999. | Мемфис, САД | бетон | Томи Хас | 4–6, 1–6 |
Види још Уреди
Извори Уреди
- ^ Topics of The Times; An American in Paris - New York Times, Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ David Wallechinsky and Jaime Louky, The Complete Book of the Olympics, 2008 edition. (London: Aurum, 2008), pp. 1022.
Спољашње везе Уреди
- Подаци о Џиму Куријеру на сајту АТП
- Подаци о Џиму Куријеру на асјту ИТФ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2012)