Џорџтаун (Гвајана)
Џорџтаун (енгл. Georgetown) је са око 134.599 становника (са предграђима, 2005) главни и највећи град Гвајане. Он је истовремено и њен административни, културни и привредни центар. Налази се на ушћу реке Демерара у Атлантски океан.
Џорџтаун енгл. Georgetown | |
---|---|
Административни подаци | |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 200.500 [1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 6° 48′ 00″ С; 58° 10′ 00″ З / 6.8° С; 58.166667° З |
Апс. висина | -2 m |
У Џорџтауну се налази Универзитет Гвајане, зграда Парламента и све државне институције Гвајане. Ту су и сва значајнија предузећа државе. У граду је седиште асоцијације карипских држава КАРИКОМ (CARICOM). Одавде се извозе главни извозни производи Гвајане: шећер, дрво, пиринач и боксит.
Популарно име града је „башта Кариба“. Многе градске улице су украшене дрвећем и цветним растињем, док у каналима за наводњавање расту локвањи и водени љиљани (национални цвет Гвајане). Данас је око 40% становника Џорџтауна индијског порекла, док остатак чине углавном црни Африканци.
Историја
уредиМало насеље у близини данашњег Џорџтауна су основали Холанђани у 18. веку. Овим подручјем су потом завладали Французи, и основали насеље Лонгшам (Longchamps ) између 1781. и 1784. Када су се Холанђани вратили, овом насељу су дали име Стаброк (Stabroek) по имену једног од директора холандске Западноиндијске компаније. Најзад су Британци 1812. насељу дали данашње име Џорџтаун, по краљу Џорџу III. Градић је у то време имао свега 8500 становника.
Године 1831, обједињене су британске колоније Бербис, Есекибо и Демерара под именом Британска Гвајана. Џорџтаун је постао њен главни град. У 19. веку у град су се масовно досељавали Индијци, а у мањем броју Португалци и Кинези.
Главни град независне Гвајане је постао 1966.
Географија
уредиЏорџтаун се налази на атлантској обали Гвајане на источној обали естуара реке Демерара. Терен у овом делу земље приобална равница. Град је окружен појасом поља трске са мочварним тлом, и саванама на истоку и југу. Надморска висина земљишта је један метар испод нивоа плиме. Због мале надморске висина град је заштићен потпорним зидом и мрежом канала за одвођење вишка воде.
Клима
уредиЏорџтаун има целогодишњи врући ветар тропске прашумске влажне климе. Релативна влажност варира током године, а највиша је у мају, јуну, августу и периоду децембар–јануар. Ови месеци су обично најкишнији део године. Између септембра до новембра релативна влажност ваздуха је нижа на прелаз у сувљу сезону.
Џорџтаун нема истинску суву сезону – месечна преципитација током свих 12 месеци је изнад 60 mm (2,4 in). Због његове локације температуре Џорџтауна су умерене захваљујући североисточним ветровима који дувају са Северног Атлантика и тако се ретко бележе температуре изнад 31 ступња Целзијуса.
Клима Џорџтауна (1961–1990) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Максимум, °C (°F) | 28,6 (83,5) |
28,9 (84) |
29,2 (84,6) |
29,5 (85,1) |
29,4 (84,9) |
29,2 (84,6) |
29,6 (85,3) |
30,2 (86,4) |
30,8 (87,4) |
30,8 (87,4) |
30,2 (86,4) |
29,1 (84,4) |
29,6 (85,3) |
Просек, °C (°F) | 26,1 (79) |
26,4 (79,5) |
26,7 (80,1) |
27,0 (80,6) |
26,8 (80,2) |
26,5 (79,7) |
26,6 (79,9) |
27,0 (80,6) |
27,5 (81,5) |
27,6 (81,7) |
27,2 (81) |
26,4 (79,5) |
26,8 (80,2) |
Минимум, °C (°F) | 23,6 (74,5) |
23,9 (75) |
24,2 (75,6) |
24,4 (75,9) |
24,3 (75,7) |
23,8 (74,8) |
23,5 (74,3) |
23,8 (74,8) |
24,2 (75,6) |
24,4 (75,9) |
24,2 (75,6) |
23,8 (74,8) |
24,0 (75,2) |
Количина кише, mm (in) | 185,2 (7,291) |
88,5 (3,484) |
111,0 (4,37) |
140,5 (5,531) |
285,5 (11,24) |
327,7 (12,902) |
268,0 (10,551) |
201,4 (7,929) |
97,5 (3,839) |
107,2 (4,22) |
185,9 (7,319) |
261,9 (10,311) |
2.260,3 (88,988) |
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 16 | 10 | 10 | 12 | 19 | 23 | 21 | 15 | 9 | 9 | 12 | 18 | 174 |
Сунчани сати — месечни просек | 201,0 | 208,6 | 219,7 | 197,9 | 178,8 | 156,7 | 201,6 | 233,7 | 229,8 | 235,3 | 210,9 | 186,6 | 2.460,6 |
Извор: NOAA[3] |
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Криминал
уредиОружане пљачке се редовно дешавају у Џорџтауну, посебно у предузећима и трговачким четвртима.[4] Подручја са посебно високим степеном криминала у Џорџтауну су Тигровски залив, Албоуистаун, Софија, цео јужни Џорџтаун, Бакстон и Агрикола.[5] Пљачке су свакодневна појава на подручју пијаце Стаброек.[5] У ботаничкој башти извршено је више напада.[5]
Значајни људи
уреди- Џулијан Остин (1949), олимпијски хокејаш на трави[6]
- Ленс Гибс (рођен 1934), бивши члан Крикет тима Западне Индије[7]
- Дејвид А. Грејнџер (рођен 1945), бивши председник Гвајане[8]
- Роџер Харпер (рођен 1963), бивши члан Крикет тима Западне Индије[9]
- Карл Хупер (рођен 1966), бивши члан Крикет тима Западне Индије[10]
- Клајв Лојд (рођен 1944), капитен Крикет тима Западне Индије[11]
- Манзур Надир, бивши министар и садашњи председник Народне скупштине[12]
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ Guyana Population and Housing Census 2012: Preliminary Report (PDF) (Извештај). Bureau of Statistics, Guyana. јун 2014. стр. 23. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 10. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2016.
- ^ „Wesleyan Mission Premises, George-Town, Demerara”. Wesleyan Juvenile Offering. London: Wesleyan Methodist Missionary Society. VII: 1. јануар 1850. Приступљено 19. 11. 2015.
- ^ „Georgetown Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 23. 4. 2015.
- ^ „"Guyana 2014 Crime and Safety Report", Overseas Security Advisory Council, US State Department, 15 August 2014.”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015.
- ^ а б в „Safety and security - Guyana travel advice”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2015.
- ^ „Julian Austin”. Olympic Canada. Архивирано из оригинала 15. 8. 2020. г. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Lance Gibbs”. espn circinfo. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Who, really, is President David Granger?”. Guyana Chronicle. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 22. 8. 2020.
- ^ „Roger Harper”. espn circinfo. Архивирано из оригинала 13. 7. 2020. г. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Carl Hooper”. espn circinfo. Архивирано из оригинала 14. 8. 2020. г. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Sir Clive Lloyd”. espn circinfo. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 11. 8. 2020.
- ^ „Marissa Nadir, TUF are the new order”. Guyana Chronicle. Архивирано из оригинала 20. 10. 2020. г. Приступљено 1. 9. 2020.
Литература
уреди- „Order signed for setting up of telecoms agency”. Stabroek News (на језику: енглески). 2018-01-23. Приступљено 2021-03-07.
- „Compendium 5 - Housing Stocks and Amenities” (PDF). censusguyana.gov.gy. октобар 2019. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 07. 2023. г. Приступљено 2021-03-21.
- „Order signed for setting up of telecoms agency”. Stabroek News (на језику: енглески). 2018-01-23. Приступљено 2021-03-07.
- "Upgrades: Americas II" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2013), Guyana Telephone and Telegraph Company Limited (GT&T). Retrieved 3 January 2014.
- „E-Networks lands fibre optic cable”. Kaieteur News (на језику: енглески). 2020-01-30. Приступљено 2021-01-03.
- „Brazil to Guyana Fibre Optic Cable too expensive to fix –Alexei Ramotar”. Kaieteur News (на језику: енглески). 2015-07-04. Приступљено 2021-01-03.
- December 10, FBIProber; Am, 2014 at 6:06 (2014-12-10). „Brazil/Guyana fibre optic cable project collapses”. Kaieteur News (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-03.
- Surlin, Stuart H.; Soderlund, Walter C. (1990). Mass Media and the Caribbean (на језику: енглески). Taylor & Francis. ISBN 978-2-88124-447-6.
- Karim, Karim H. (јун 1998), From Ethnic Media to Global Media: Transnational Communication Networks Among Diasporic Communities (PDF), International Comparative Research Group Strategic Research and Analysis Canadian Heritage[мртва веза]
- Chabrol, Denis (2019-04-19). „Several TV, radio stations broadcasting illegally – GNBA”. Demerara Waves Online News- Guyana (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- IPI-Admin (2017-08-08). „Guyana broadcast bill said to threaten press freedom”. International Press Institute (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- „Broadcast Bill passed”. Guyana Chronicle (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- IPI-Admin (2017-08-08). „Guyana broadcast bill said to threaten press freedom”. International Press Institute (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- Chabrol, Denis (2019-04-19). „Several TV, radio stations broadcasting illegally – GNBA”. Demerara Waves Online News- Guyana (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- Chabrol, Denis (2016-01-12). „NCN prepares for management shake up, new programming”. Demerara Waves Online News- Guyana (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- „South America :: Guyana — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Приступљено 2021-01-03.
- Chabrol, Denis (2020-01-29). „Digicel blames gov't for "dark ages" telecoms sector, as GTT celebrates 29 years”. Demerara Waves Online News- Guyana (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-03.
- Select Formats Архивирано 2009-05-13 на сајту Wayback Machine, Country IP Blocks. Accessed on 2 April 2012. Note: Site is said to be updated daily.
- „Around 50 small internet providers to be exempted from licensing requirements - PM”. Stabroek News (на језику: енглески). 2021-02-21. Приступљено 2021-03-07.
Спољашње везе
уреди- Мапа Џорџтауна
- Туристички водич
- Фотографије
- Национална библиотека Гвајане
- Outsourcing in Georgetown, Guyana from news publication, Nearshore Americas.
- Site with photos and maps of Guyana and Georgetown
- Georgetown Chamber of Commerce & Industry
- The Tramways of Georgetown, British Guiana
- Article about the 1945 fire, with images
- Article: Guyana's Capital, Tropical Victorian
- „Georgetown, capital of British Guiana”. Collier's New Encyclopedia. 1921.
- „Georgetown”. The New Student's Reference Work. 1914.