Џорџ Лоренс Прајс

Џорџ Лоренс Прајс (енгл. George Lawrence Price; 15. децембар 189211. новембар 1918) је био канадски војник. За њега се сматра да је последњи убијени војник Британске империје у Првом светском рату.

Џорџ Лоренс Прајс
Џорџ Лоренс Прајс
Лични подаци
Датум рођења(1892-12-15)15. децембар 1892.
Место рођењаНова Шкотска, Канада
Датум смрти11. новембар 1918.(1918-11-11) (25 год.)
Место смртиВиле Сурен, Белгија
Војна каријера
Служба19171918.
ВојскаБританска империја
ЧинРедов
Јединица28-и „северозападни“ батаљон канадске пешадије
Учешће у ратовимаБитка код Амијена
Битка код Камбре (1918)

Детињство и младост уреди

Рођен је у Фалмоту, Нова Шкотска и одрастао је у месту које се данас зове Порт Вилијамс. У тренутку регрутације 1917. живео је у Мус Џоу.[1] Служио је у „А“ чети 28-ог батаљона канадских експедиционих снага.

Погибија уреди

Дана 11. новембра 1918. Редов Прајс је био део похода за заузимање села Аври. Током преласка Средишњег валонског канала и уласка у село Виле Сурен Прајс и његова патрола трпели су константну рафалну паљбу од стране Немаца. Прајс и његова патрола су кренули ка низу кућа са намером да пронађу митраљез који је на њих пуцао. Ушли су у кућу за којој су мислили да се Немци налазе и увидели да су изашли на задња врата. Продужилу су у следећу кућу која је била празна. Прајс је супротно саветима својих сабораца изашао на улицу и смртно рањен од стране немачког снајперисте, погођен је у пределу срца, страдао је у 10 часова и 58 минута 11. новембра 1918. само два минута пре ступања на снагу примија.[2] [3]

Спомен уреди

Дана 11. новембра 1968. на педесетогодишњицу Прајсове смрти преживели саборци из његове чете су поставили спомен плочу на кућу близу места на којем је страдао. Посвета је написана на енглеском и француском и гласи:

У спомен на Редова Џорџа Лоренса Прајса припадника 28-ог Северозападног батаљона, Шесте канадске пешадијске бригаде. Друге канадске дивизије, погинулог близу овог места у 10 часова и 58 минута 11. новембра 1918. Последњи канадски војник који је погинуо на западном фронту у Првом светском рату. Спомену плочу подигли његови саборци 11. новембра 1968.

У међувремену кућа је срушена а спомен плоча је премештена на камени споменик близу места где је првобитно постављена.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б George Price, Web matters, Приступљено 13. 11. 2010  Contains photographs of canal, monument and plaque.
  2. ^ Bridger 2009, стр. 182
  3. ^ „November 11, 1918: The Last Hours, The Last Man”. NW Battalion. Архивирано из оригинала 09. 08. 2011. г. Приступљено 2. 11. 2008. 

Литература уреди